Много Ескобарица – килава дечица: Све се мења само „инвазија“ на Србију остаје /видео/

Још не знамо да ли улазимо у нулту годину као што је била 1918. или 1945. или ће се наставити велики рат против вируса корона после кога више ништа неће бити исто.

До сада је од ове болести живот изгубило око пет и по милиона људи, а комплетно је са три дозе вакцинисано више од две и по милијарде.

И таман кад се помислило да је опасни непријатељ скоро побеђен, пред крај године је уместо Деда Мраза на врата закуцао Он – омикрон.

Хоћемо ли дочекати 2023. годину у кафанама, са пољупцима и загрљајима или опет са маскама и пропусницама, то више не знају чак ни Бил Гејтс, јутјубери, теоретичари завере и анонимни твитераши, а камоли највећи медицински стручњаци и научници наше епохе.

Зато се у кафанским кулоарима прича да су ансамбли за најлуђу ноћ већ припремили и песму:

Почетак 2021. године обележила је и инаугурација Џозефа Бајдена на месту председника Сједињених Америчких Држава.

У демократској Америци која деценијама извози слободу говора по свету, одмах је Бајденовом противкандидату и бившем домаћину Беле куће Доналду Трампу забрањено да говори скоро на свим друштвеним мрежама, али и у мејнстрим медијима.

То је кандидовало Бајдена да организује први пут и светски Самит за демократију како би на свом примеру делио лекције, обележавао ауторитарне противнике и мрачне силе широм света.

Бајден је у првих годину дана неславно повукао Америку из Авганистана, срозао своју популарност на минимум, али зато инфлација у његовој земљи достиже историјски максимум.

Тако да ће као слика године првог човека Америке симболично остати у сећању његов пад на степеницама председничког авиона.

То га ипак није поколебало да жестоко и свим капацитетима, осим атомском бомбом, удара на Русију и Кину.

С обзиром да води Америку као да је Хладни рат у току и као да је Мао Цедунг у Пекингу, не би било чудно да протокол Беле куће пошаље разгледнице на којима пише:

Срећна Нова 1972!

Валентин Инцко је на крају свог мандата седмог високог представника у Босни и Херцеговини решио да буде Луј Петнаести.

У маниру изреке француског краља – После мене потоп – наметнуо је фамозни закон којим се инкриминише такозвано негирање геноцида у Сребреници и тако запалио нову ватру испод босанског лонца. И отишао.

Иза њега је остао потпуни хаос у земљи за коју правни стручњаци кажу да и, кад све функционише, има најкомпликованији политички систем на свету.

Република Српска је, сатерана у угао ринга, почела самоодбрану. Повукла се из сарајевских институција и донела одлуке којима само враћа своје дејтонске надлежности. И ништа више.

То је било довољно да западни свет обележи Милорада Додика и Србе као кривце за све. А кога би друго. Поново се прети санкцијама, које бар што се тиче Европске уније блокира мађарски председник Виктор Орбан.

Као у Андрићевим романима, у Босну и Херцеговину дошао је и неки грађанин Шмит, кога неки зову високи представник иако су његово именовање спречили Русија и Кина у Савету безбедности Уједињених нација.

Без мандата и овлашћења, без легитимитета и ауторитета, ходи босанским гудурама и покушава да уведе неки свој ред. А свуда се само чује:

Ех, ко уопште пита – Кристијана Шмита!?

Запад је током 2021. извршио тотални десант на Балкан – дипломатама, специјалним изасланицима, високим представницима, безбедњацима, НАТО ветеранима...

Главно име је Габријел Ескобар. Американац у кога се полажу највеће наде да ће већ једном очистити регион од руског и кинеског утицаја.

Главна мета су – непослушни Срби.

Они неће да уђу у НАТО, неће да уведу санкције Русији, неће да одустану од кинеских инвестиција, неће, неће и неће...

Зато им Америка шаље и пензионера Кристофера Хила који ће бити амбасадор у Београду.

Стари Клинтонов војник враћа се да заврши започето крајем деведесетих – да Србија, за њено добро, призна Косово, да због сопственог благостања, окрене леђа Додику и Републици Српској и да, престане да буде малигна тако што ће протерати руски и кинески утицај.

Поред сталних посредника и емисара из ЕУ, Американцима ће убудуће помоћи и британски НАТО генерал Стјуарт Пич. Енглези су изашли из Уније али се никад неће повући са Балкана. Може Брегзит, не може – Балканегзит!

У Загреб стиже и амерички Елиот Нес, специјалац који би, наводно, требало у региону да се бави искорењивањем корупције.

Тако ће позната српска изрека од 2022. да гласи:

Много Ескобарица – килава дечица.

Лажна држава Косово је током протекле године наставила да доказује да – не постоји.

Аљбин Курти је поново освојио кабинет премијера такозване Владе Косова и све учинио да потпуно сруши разговоре са Београдом у Бриселу под палицом Мирослава Лајчака, који и онако немају никакву перспективу.

Непрекидно је најављивао нова признања самопроглашене независности јужне српске покрајине и резултат је био – нула.

Непрекидно је најављивао учлањење Косова у бројне светске организације и форуме и резултат је био – нула.

Непрекидно је изазивао инциденте на Северу Косова, слао Росу специјалце у српске средине, провоцирао, потпаљивао и прижељкивао агресивну реакцију и резултат је био – нула.

Све нуле и ништице.

По моделу албанских сепаратистичких лидера са Косова из прошлог века, који су бојкотовали Југославију, Курти је сада бојкотовао и споразуме постигнуте у ЕУ и западне инструкције и сугестије.

Једину велику подршку током ове године добио је од Хрватске, која је преузела улогу ментора над Приштином у војном и дипломатском смислу.

Све у свему, за Србе и Београд најбоље би било да Курти остане што дуже на власти.

Ал у ствари свеједно је:

И кад сјаше Курти, а узјаше Мурти, Косово ће и тада бити Србија!

Прва година без Миловог режима прошла је у Црној Гори у – безвлашћу.

Ђукановић који је и даље председник државе, постао је институционална икебана пошто његов ДПС нема републичку власт.

Премијер Здравко Кривокапић на удару је готово целокупне парламентарне већине и пошто нема своје посланике руке су му потпуно везане.

Демократски фронт који има највише посланика у владајућој већини нема готово никакве полуге у влади, па ни сами не знају јесу ли власт или опозиција.

Дритан Абазовић делује као најјача политичка фигура пре свега због подршке западних центара али и његова моћ виси о танком концу сачињеном од четири посланика УРА.

Укратко, Влада Црне Горе је као Ђекна – још није пала, а кад ће – не знамо.

У игри су и реконструкција, нови избори, прекомпозиција владајуће већине, активирање „прочишћеног“ ДПС-а без Мила... Или, можда најизвесније – да остане све како јесте.

Јер ко ће се сад дизати из фотеље, тек смо засјели.

Снагу у држави поново је, након литија, показала само Српска православна црква.

Мило Ђукановић који се са комитама одметнуо у шуму није успео спаљеним гумама да спречи патријарха Порфирија да устоличи на Цетињу митрополита Јоаникија.

Поново се чуло:

Са Ловћена вила кличе, обрука се, председниче!

Као у лошим холивудским филмовима из средине прошлог века, Американци су веровали да ће наивни Руси да се упецају на њихову удицу у Украјини.

Вашингтон је са европским савезницима читаве године звецкао оружјем на границама Руске Федерације и подгревао потпуно измишљен и измаштан акциони сценарио о тобожњој руској агресији која се спрема и у којој ће на крају они бити победници.

Бела кућа је поделила улоге, и оружје, Запад је медијски офанзивно најављивао агресију Руса на Украјину, подигли су температуру до ивице трећег светског рата и добили од Владимира Путина – чврст, одлучан, мушки и миран одговор.

Русија је спремна и најмодернијим оружјем човечанства да одбрани своју територију, али неће повући агресивни или освајачки потез који прижељкују у Западним ратним, обавештајним и филмским лабораторијама.

Ратна лимунада режирана у Вашингтону добила је потпуно неочекивани преокрет. Продуценти се хватају за главу, сценаристи убрзано преправљају текст.

Више не постоји расплет у коме су они победници. Више нема суперхероја који ће у финишу драматичног блокбастера преокренути ствар у њихову корист.

На америчким биоскопским благајнама, чујемо да се већ каче поруке:

„Тај филм нећете гледати, пројекција се одлаже до даљњег“.

Ове године смо сазнали и у чему се то конкретно огледа погубни утицај Руске Федерације на Србију о коме нас Запад већ годинама и деценијама упозорава.

Јер Москва не само што се противи независном Косову и јасно пружа подршку српској војсци када албански специјалци решетају Србе на Северу Косова, не само да пружају апсолутну дипломатску заштиту Републици Српској...

Русија је, наиме, решила, да свој малигни утицај убаци и у, ни мање ни више, него у гасоводне цеви. Баш подло.

Тако је током 2021. године прорадио коначно „Балкански ток“, а Владимир Путин је гарантовао Александру Вучићу да ће Србија у време највеће енергетске кризе бити обезбеђена гасом и то по најповољнијим ценама.

Да ужасни утицај буде још канцерогенији, Москва заузврат од Београда не тражи ама баш ништа. Него још и појачава српску војску хеликоптерима, противваздушним системима и најсавременијим ракетама против тенкова на свету.

Да не и помињемо тај скандал да је Русија обезбедила да Србија производи вакцину против вируса корона Спутњик Ве, или да Москва са Београдом спрема најмодернији центар за нуклеарне технологије...

Запад нас је на време упозоравао, али Срби неће да слушају.

Срби воле Русију, замислите, чак и кад је то у њиховом најбољем интересу.

Током 2021. године Србија је толико напредовала на европским интеграцијама да је коначно из Брисела чула и дефинитивну поруку да они ни не планирају нова чланства у Европској унији.

После одласка Ангеле Меркел са места немачког канцелара, која је била локомотива приближавања Балкана ЕУ, као да су угашене и последње наде и највећих евроентузијаста. Рађа се нова Европа.

Дакле, позиција је следећа: Србија и преостале регионалне земље не смеју да одустају од европског пута, али морају да знају да никада тамо неће стићи.

Што би рекао онај војник у Словенији с почетка грађанског рата деведесетих – Ми бисмо као да се придружимо, а они нам, као, не дају.

У сваком случају, јалова мантра о отварању кластера и поглавља мора да се фингира и да се настави, а неопходно је да и усклађујемо законе, одлуке и реформе са отуђеном бриселском администрацијом.

Тако је на реду промена Устава Србије у вези са правосуђем, а под палицом Венецијанске комисије. У складу са тим преписивањем одлука, Београд је проширио и санкције спољнополитичком партнеру Белорусији како ипак не бисмо превише наљутили чиновнике из ЕУ.

Доста им је већ њихових мука, што не знају више шта ће са непослушним Мађарима и Пољацима на пример.

Уместо пута у ЕУ, Србија, Албанија и Северна Македонија формирали су Отворени Балкан који би требало да користи свима.

Уместо Европа здај (Европа одмах), Слоган тог формата могао би да буде:

Србија је коначно добила свој први велики филм о геноциду у Јасеновцу. Гага Антонијевић снимио је „Дару из Јасеновца“ чију је телевизијску премијеру истовремено на РТС и РТРС pратило рекордник 2.650.000 гледалаца.

Велики рекорд у биоскопима постигао је Драган Бјелогрлић са својим филмом „Тома“ о легендарном Томи Здравковићу кога је у биоскопима погледало више од милион и сто хиљада гледалаца и то у доба короне.

Гаги и Бјели ипак није довољно да уживају у слави и успесима већ су се и физички обрачунали на филмским сусретима у Нишу, када је „редитељ Томе насрнуо на редитеља Даре“. Баш онако по српски.

За то време, регион је гурао на медије и на фестивале филм „Quo vadis Aida“, о злочину у Сребреници. Уметничко дело или политички памфлет, свакако је послужио да се освежи сећање на „зле момке“ у Републици Српској у ово политички трусно време. Није искључено да је то био некоме и циљ.

Светки хит била је јужнокорејска серија „Сквид гејм“ коју је погледало више од 111 милиона гледалаца. Ваљда и због тога јер је радња смештена у мрачни свет у ком се људи са маргине боре немилосрдно једни против других у дечијим играма. Победници узимају милионе, губитници остају без живота.

Дистопија или стварност, многи су се питали.

Није све тако апокалиптично. Срби су коначно решили да од следеће године у крену рат против најљућег непријатеља – биолошког нестанка.

Али уместо да воде ратове мораће да воде љубав.

Држава је одлучила да новопеченим родитељима за свако прво дете уплати по 300 хиљада динара.

Очекује се и појачана активност у Студентским домовима.

Сваки студентски пар који буде добио бебу, привремено неће морати да се секира око факултета. Њима ће бити замрзнути испитни рокови док мењају памперсе и полажу најважнији испит родитељства.

И док свет страхује од новог „великог праска“ због наоштрених односа великих сила, Србију би требало да очекује – беби бум.

Влада је одрешила кесу, само би требало бити опрезан:

Децу не доносе рачуни из банке

Већ их рађају мајке!

Ни ривали ни строга ковид правила нису успели да зауставе Новака Ђоковића у походу на све могуће рекорде у историји тениса.

Остао је сам на врху листе свих времена и чекамо само да узме још један гренд слем турнир и да заувек запуши уста лоптицом свим мргудима, сумњичавцима и критичарима.

Ако га у том походу не смечују строги ваксери.

И наравно, остало му је да узме злато на Олимпијским играма у Паризу 2024.То му на жалост није пошло за руком на Олимпијади у Токију.

Ипак, тамо је Србија опет срушила рекорд освојивши девет медаља од којих су три златне. Опет смо показали да ако не умемо да радимо, умемо да се бијемо.

Најсјајнијим одличјима окићени су теквондисткиња Милица Мандић, каратисткиња Јована Прековић, али и наши ватерполисти.

Ипак, највише су ове године позитивно изненадили фудбалери, на које већ годинама бацамо дрвље и камење.

Црвена звезда и Партизан презимиће у европским куповима, а репрезентација Србије под палицом Драгана Стојковића Пиксија спектакуларно се пласирала на Светско првенство у Катару. Роналда и Португал срушили смо у историјској утакмици и то на противничком терену.

И тако, ако је 2021. била Србија до Токија, следећа је Србија до Катара!

Што би рекли у филму Монтевидео Бог те видео:

Бићемо прваци света!

Те 2021. године Свети архијерејски Сабор СПЦ изабрао је митрополита загребачко љубљанског Порфирија за 46. патријарха Српске православне цркве.

Званично је почео да се гради и Београдски метро на који с чекало деценијама, а отворен је и споменик Стефану Немањи у главном граду Србије, који је урадио руски вајар Рукавишњиков. Завршена је и Кула Београд, највиша у овом делу Европе, народ је протестовао против Рио Тинта, а власт „повукла ручну“ са експлоатацијом литијума тако да се и глобално и локално очекује стварна али и идеолошка борба за заштиту животне средине.

Срби су у једном тренутку почели да ложе блато уместо угља, па су остали без струје. Грађени су аутопутеви, обилазнице тунели. Грађани су добијали од државе редован џепарац, пензионери нарочито.

Руси су први у историји почели да снимају играни филм у свемиру. Завршен је Северни ток 2. Компанија Фејсбук је променила име. Челзи је освојио Лигу шампиона, а Италијани Европско првенство у фудбалу. Жан Пол Белмондо се преселио у небеску кинотеку.

Обележено је 200 година од рођења Достојевског. У Пасјану, српском селу на Косову и Метохији срушен је рекорд по броју рођених беба...

Напустили су нас Ђорђе Марјановић, Ђорђе Балашевић, Мирослав Лазански, Мира Фурлан, Атанасије Јевтић, Власта Велисављевић, Предраг Живковић Тозовац, Милош Шобајић, Марина Туцаковић, Миња Субота, Иван Тасовац, Мерима Његомир и многи које смо волели...

Била је то тужна година. Без много загрљаја и радости. Деца су више учила од куће него у школама. Нисмо плесали на концертима и у пабовима. Нисмо славили у кафанама.

Била је то ратна година.

Година буке и гнева са телевизијских екрана и друштвених мрежа.

Година стварних и измишљених афера.

Година крцатих болница.

Година отуђења.

Срећна Нова 2022!

Верујемо и надамо се – година велике катарзе и преокрета.

Спутњик вам жели да будете живи и здрави.

А нека се ново срећно доба за човечанство опет рачуна од 2022. године.

Па да се на дочеку 2023. – изљубимо као људи.

Живели!