Немања Матић није требало да постане оно што је сада, један од најбољих српских фудбалера свих времена, није требало из угла људи који су одлучивали о томе у неким давним временима, али – срећом, они се ту не питају много.
Матић је свој живот узео у своје руке након што није успео да се избори за место под сунцем у таборима два српска највећа фудбалска клуба, који у момку са Уба нису видели ништа посебно и лако су га се одрицали.
Преко Словачке је успео да стигне до Челсија, славног и пребогатог клуба, али је и даље морао да се доказује – преко Витесеа и Бенфике вратио се у Лондон, а 2017. је остварио снове готово сваког дечака из Србије, понео је дрес Манчестер јунајтеда.
Четири године касније – Матић је постао капитен екипе и са 33 године један од лидера састава у ком се налазе звезде попут Кристијана Роналда, Џејдона Санча, Маркуса Рашфорда...
„Имао сам ту част да будем капитен једног од највећих клубова на свету и осећам се привилеговано због тога. Сјајан је осећај јер је моја породица поносна на све“, рекао је Матић за Спутњик.
Матић је за ту прилику, како и приличи клубу величине Јунајтеда, свечано представљен и проглашен капитеном, а у наредном мечу је заиграо на, за њега новој, али не и непознатој позицији.
„Није ми представљало проблем то што сам играо штопера, али још није време да мењам позицију“, истакао је Матић.
Овакве речи 33-годишњака најављују да не размишља о крају каријере, за који је раније говорио да га види као себе на позицији штопера у Јединству са Уба.
Уб ће сачекати на Матића као фудбалера, али га уз себе има као највећег навијача.
„Јединство и Врело спорт су клубови где сам на услузи колико је потребно. Моја мисија је да одржим понос Уба и више од једног века традиције фудбала у нашем малом месту. Нажалост, времена да будем у свом завичају нема онолико колико бих ја волео, али сам кроз године навикао на све то“.
Кроз процес навикавања морали су да прођу и навијачи репрезентације Србије, иако и даље делује чудно да Матића нема у тиму, с обзиром на то да је 2019. године одлучио да стави тачку на свој боравак у српском дресу.
Али – Србија у Матићу има огромног симпатизера и верног пратиоца на свим пољима.
„Репрезентација ми делује одлично. Селектор Драган Стојковић је успео да понови успех из 2018. године и ја му желим да направи искорак даље и да са репрезентацијом прође групну фазу у Катару“.
Како постоји жеља да Србија еволуира, тако еволуира и фудбалска игра, па смо недавно имали прилику да се упознамо са текболом, спортом који комбинује стони тенис и фудбал, а Матићев Уб је био прво место у Србији где се заиграла нова дисциплина.
„Први текбол сто су донели моји другари са Уба, Срећко Мијатовић и Саша Миросављевић. Интересантан је спорт, радо га играм...“
Према доступним информацијама, текбол би требало да постане и олимпијски спорт, што нас је навело да питамо Немању да ли бар у том спорту можемо њега да очекујемо под заставом Србије.
„Олимпијске игре? Не, нећу играти...“, закључио је Матић уз осмех.
Пред Матићем су још године фудбалског посла на највишем нивоу, Манчестер јунајтед не може без њега и његових лидерских карактеристика, неопходних за екипу натрпану звездама које углавном гледају прво себе па тим – а Немања може баш то да их научи, како да буду целина јер се само тако могу постићи велики резултати.