Одлука има своју предисторију
„Одлука РПЦ има своју предисторију. После неканонске одлуке александријског патријарха да призна расколничку цркву, 102 свештеника и свештеномонаха из Александријске патријаршије који нису по народности Грци поднели су захтев РПЦ да желе да пређу под њену јурисдикцију. У овом тренутку Александријској патријаршији су остали само свештеници који су пореклом Грци, а РПЦ је добила изузетно солидну, озбиљну основу за мисионарски рад у Африци јер егзархат започиње мисију са 102 клирика који потичу из 8 афричких земаља. Тако се РПЦ може да шири мисију у земљама као што су Египат, Судан, Етиопија, Гвинеја, Џибути, Сомалија, Чад, Камерун, Танзанија, Сејшелска острва и тако даље“.
Казне за непослушно свештенство
„Заиста у овом тренутку се РПЦ ако погледамо да се ради о црном свештенству, пружа велика шанса, као у 14, 15, 16 веку, као у време Светог Стефана Пермског који је ширио мисију међу Зирјанима, да православље прошире широм афричког континента. Ова одлука ће помоћи мисију православља у Африци која је до сада имала проблема због гркофилског става свештенства у Александрији и баријера које су прављене према афричком црном становништву“.
Мисија ширења православља добија на замаху
„Мисија РПЦ у Африци није новост, али ако узмемо у обзир утицај руске државе који се повећава у овим земљама заједно са утицајем Кине, и подозрење које је постојало између грчког свештенства и домицилног становништва у Африци, отвара се могућност снажније мисије православља у Африци чије становништво постаје свесно да су цркве западне провинијенције - римокатоличка и различите протестантске секте само део глобалне компрадорске елите која одржава неоколонијални положај афричких држава“.