СВЕТ

Одговор Руске цркве Цариграду: Нова мисија православља у Африци

Оснивањем егзархата отварају се врата за ширење мисије РПЦ у афричким земљама у којима грчки свештеници нису показивали отвореност према домицилном становништву, а с друге стране ово је адекватан одговор Цариграду који је ширећи јерес источног папизма нарушио канонски поредак у Украјини
Sputnik
Синодска одлука број 100, РПЦ којом је формиран егзархат у Африци, на територији која је до тада била у искључивој канонској јурисдикцији Александријске Патријаршије, затресла је светско православље, пре свих Цариградску патријаршију која је овај потез правилно схватила као одговор на доделу томоса украјинским расколницима и признање ове тзв цркве од стране Александријске патријаршије 2019. године. На челу Афричког егзархата Московске патријаршије именован је митрополит јерменски и јеревански Леонид који је истовремено и епископ Северноафричке епархије у оквиру егзархата, а привремено управља и Јужноафричком епархијом до именовања новог епископа.

Одлука има своју предисторију

Правни историчар Зоран Чворовић и разговору за Спутњик указује да је РПЦ није основала егзархат на територији Цариградске патријаршије али јесте на територји једне од три грчке цркве- Александријске патријаршије која је 2019. кроз помињање Филарета Денисенка од стране александријског патријарха признала расколничку Православну цркву Украјине којој је цариградски патријарх доделио неканонски томос о аутокефалности.
Васељенски патријарх Вартоломеј током литургије

„Одлука РПЦ има своју предисторију. После неканонске одлуке александријског патријарха да призна расколничку цркву, 102 свештеника и свештеномонаха из Александријске патријаршије који нису по народности Грци поднели су захтев РПЦ да желе да пређу под њену јурисдикцију. У овом тренутку Александријској патријаршији су остали само свештеници који су пореклом Грци, а РПЦ је добила изузетно солидну, озбиљну основу за мисионарски рад у Африци јер егзархат започиње мисију са 102 клирика који потичу из 8 афричких земаља. Тако се РПЦ може да шири мисију у земљама као што су Египат, Судан, Етиопија, Гвинеја, Џибути, Сомалија, Чад, Камерун, Танзанија, Сејшелска острва и тако даље“.

Казне за непослушно свештенство

У Танзанији су, каже Чворовић, државне власти већ имале проблем зато што је Александријска патријаршија избацивала не само из храмова већ из станова свештенике који нису хтели да следе одлуку александријског патријарха о признању Православне цркве Украјине.

„Заиста у овом тренутку се РПЦ ако погледамо да се ради о црном свештенству, пружа велика шанса, као у 14, 15, 16 веку, као у време Светог Стефана Пермског који је ширио мисију међу Зирјанима, да православље прошире широм афричког континента. Ова одлука ће помоћи мисију православља у Африци која је до сада имала проблема због гркофилског става свештенства у Александрији и баријера које су прављене према афричком црном становништву“.

Мисија ширења православља добија на замаху

Две чињенице овде треба апострофирати. Прва да утицај руске државе није безначајан у афричким државама, а друго, да је преко ставропигијалних манастира који су се налазили под директном јурисдикцијом Московске патрјаршије, односно непосредно под руководством патријарха, мисија РПЦ већ постојала на северу Африке у појединим државама.

„Мисија РПЦ у Африци није новост, али ако узмемо у обзир утицај руске државе који се повећава у овим земљама заједно са утицајем Кине, и подозрење које је постојало између грчког свештенства и домицилног становништва у Африци, отвара се могућност снажније мисије православља у Африци чије становништво постаје свесно да су цркве западне провинијенције - римокатоличка и различите протестантске секте само део глобалне компрадорске елите која одржава неоколонијални положај афричких држава“.

Ово није први одговор РПЦ

Ово није први одговор РПЦ цариградском патријарху. Чворовић подсећа да је и Западноевропска архиепископија која окупља Русе у Европи а која се налазила под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, 2019. прешла у РПЦ. Такође, и у југоисточној Азији поједине парохије које су припадале Цариградској патријаршији су такође прешле под омофор РПЦ.
Ови потези РПЦ, иако дубоко оправдани, нису скинули са дневног реда кључно питање: сазивање Сабора који ће цариградског патријарха Вартоломеја осудити за јерес источног папизма.
Коментар