„Прослављање оних који су подржавали нацистичку идеологију скрнави сећање на жртве Холокауста у Украјини“, нагласиле су дипломате.
Амбасада је такође захтевала од украјинских власти да спроведу детаљну истрагу о антисемитским манифестацијама забележеним током марша.
У Кијеву је 1. јануара одржана шетња са бакљама у част 113. годишњице Бандериног рођења. Присуствовало јој је око три и по хиљаде људи који су од парка Шевченка прошетали до кабинета председника. Акција је завршена без инцидената.
Степан Бандера био је вођа Организације украјинских националиста (ОУН) и један од главних покретача стварања њеног војног крила – Украјинске устаничке армије (УПА, организација призната за екстремистичку и забрањена у Русији) чији је циљ био борба за независност Украјине. Устаничка армија је формирана у октобру 1942, деловала је углавном у западној Украјини и борила се против совјетских трупа, сарађујући са нацистима. У мају 2015. тадашњи председник Украјине Петро Порошенко дао је ОУН-УПА статус „бораца за независност“, а њеним учесницима – право на социјалне гаранције.
Русија је осудила ову одлуку, истакавши да је Украјина постала земља у којој су „неонацисти прешли са речи на дела и убили хиљаде цивила“ и позвала на адекватну процену таквих дејстава на међународном нивоу.