Она је студент генерације на ВМА: Како задржати најбоље у Србији

Тијана Станојковић у родном Врању завршила је средњу медицинску школу, а ове године и Медицински факултет ВМА. Одувек је, каже, имала контак са униформом, отац јој је војно лице. Чин потпоручника добила је у септембру, а на промоцији нових официра Војске Србије од председника републике и посебно признање као један од најбољих студената, дипломирала је са просеком 9,96.

За разлику од лекара који су завршили цивилну школу, она нема могућност да бира где ће да ради, војска ју је бесплатно школовала и сада је под уговорном обавезом. За сваку годину учења на факултету и живота у интернату враћа свој дуг, мора да остане у систему војске 12 година.

„То ми не представља никакав проблем, имам свест о томе. Да радим као лекар опште праксе годину и по, две, то ми заиста не преставља проблем, јер знам шта ме након тога чека. После тога, надам се да ћу добити специјализацију по избору или неку другу. И када сам уписивала факултет била сам свесна да постоји уговорна обавеза“.

Ове године на Медицинском факултету ВМА дипломирало је 18 лекара, на упису било их је више, неки су због здравствених разлога прекинули школовање и наставили га као цивилни студенти, али опет на Војној медицинској академији. Сви већ стажирају.

„После дипломирања, од септембра, креће стажирање од шест месеци, као и након цивилног факултета, део се одвија овде у ВМА, а део у цивилним установама. Следи нам државни испит, као и цивилним судентима, да би добили лиценцу, а након тога, Војска Србије нас распоређује у своје јединице. Мени је стаж супер, учили смо, имали и доста праксе, али сада се све то некако заокружило, имам прилику да све што сам научила проверим у пракси“, каже Тијана.

Декан Медицинског факултета ВМА пуковник др Тихомир Илић, слаже се са констатацијом Спутњика да је ова образовна установа у приличној мери невидљива, али каже да није било ни потребе да се рекламира. До прошле године уписивали су у просеку по 25 кадета. Ове године први пут уписано је 40 студената, а у последњих неколико примају и самофинансирајуће.

Факултет нуди интегрисане академске студије у трајању од 6 година, докторске студије у трајању од 3 године, здравствене и уже специјализације из скоро свих грана медицине. Акредитован је од стране Националног акредитационог тела, његов програм и диплома валидни су било где у свету.

Прва генерације на специјализацију је чекала 5 година, а кадети немају могућност да је упишу на неком другом универзитету, сада се ствари одвијају брже. Међутим, и то школовање студенти морају да врате држави, па после специјализације у систему војске остају још шест година.

Тијана и други студенти са којима смо разговарали кажу да је све више колега које после овог дугог процеса школовања и рада одлучују да напусте земљу.

"Знам и по томе што су за неке тражили проверу веродостојности дипломе, писали су из Сједињених Држава, из Немачке, траже да као декан факултета верификујем да је то истинита, оригинална диплома. Потпрудили смо се да се Факултет нађе у светском директоријуму медицинских факултета, тако да ти људи, ако постигну квалификације, раде у иностранству без икакве задршке", објашњава Илић.

"Верујем да ће, спрам њеног успеха и посвећености, ако не као најбоља, онда међу најбољима, добити специјализацију, бити подстакнута и подржана надаље. Пред њом је стаж и вероватно година и по до две рада на нивоу примарне медицине, при чему ће већ након прве године имати право да конкурише за специјализацију", каже Илић и додаје да ови млади људи постепено замењују старије колеге које су пред пензијом.

Он додаје да ће ВМА, најугледнија медицинска установа у земљи, ако успе да задржи младе лекаре, имати изузетно побољшање крвне слике.

Тијана Станојковић каже да опција одласка из Војске, уз рефундацију трошкова, а тај новац за свега неколико месеци није тешко зарадити у иностранству, увек постоји. Она за сада нема намеру да напушта Војску, нити своју земљу. Тренутно ужива у ономе за шта се дуго спремала, у раду са пацијентима.

„Лепо је, сваки човек се осећа лепо када некоме помогне, када је неко захвалан због тога, када имате осећај да сте некоме помогли. Имали смо праксу још од треће године, били у контакту са пацијентима. И када смо прешли овде да живимо на ВМА на петој и шестој години, сусретала сам се са пацијентима, али сада када као свршени лекар седим пред пацијентом потпуно је другачији осећај. Неко вам верује, ставља своје здравље у ваше руке“, каже Тијана и додаје да се осећа одговорно, али и поносно, јер некоме помаже.

Тијанине млађе колеге које још седе у амфитеатру ВМА надају се да ће до њихове дипломе Министарство одбране сјајну војну сарадњу са другим државама проширити и на ову област. Била би то шанса да допуне своје знање и врате се из разлога због кога су уписали управо овај, а не цивилни факултет, да служе Србији.