Да ли ће славу два јединствена светска првенства у истом месту, оног у васкршњем туцању јајима и у борби гусана, која чувају традицију, помутити данас свеприсутне информационе технологије.
Дигитално село Мокрин
Јасно је да је реч о банатском селу Мокрин, а шта би на то рекли најпознатији Мокринчани, Мика Антић и Раша Попов не би ваљало нагађати. Извесно је да би неки стихови и о томе били испевани, а да ли ће традиција и ИТ наћи модус вивенди, сазнаћемо за три године.
Толико је, наиме, предвиђено да траје, односно да буде праћен пројекат развоја првог дигиталног села у Србији који је пре три недеље већ покренуо Институт Босенс.
„Дигитално село подразумева да смо ми заједно са компанијама Делта и Мокрин хаус ушли у пројекат да једно читаво село дигитализујемо у смислу активности становништва првенствено оријентисаног на пољопривредну производњу, али и на све остале апсекте који се на њу наслањају. Реч је о онима попут осигурања, банкарства, саветодсвства, комуникације, логистике, свега што ће бити пребачено на дигиталну платформу чиме ће се практично прећи граница у следећу епоху“, каже за Спутњик директор Института, Владимир Црнојевић.
Кооператива, одобравање кредита, боље цене
Он је објаснио и шта ће то практично значити и шта омогућава људима који су повезани на платформу.
„Оно што је замишљено јесте да људи могу на основу тога што су дигитализовали своје профиле и своју производњу, да добијају нове услуге типа виртуелно удруживање, виртуелне кооперативе, или аутоматско одобравање кредита, или боље цене при набавци ђубрива, хемије, зато што их је више, јер имају то удруживање кроз платформу“.
Директор Института напомиње да Мокрин има 5000 становника који се доминантно баве пољопривредном производњом и да је предвиђено да пројекат траје три године. Нада се, међутим, да ће и пре тог рока, на искуству житеља Мокрина, њихов пример следити и неки други.
Оптимална производња захваљујући информацијама добијеним посредством дигиталне платформе Агросенс
© Flickr / Lutz Blohm
Едукација и тренинзи
На питање зашто баш Мокрин, Црнојевић напомиње да у Мокрину већ постоји компанија Мокрин хаус која има адекватан простор за едукацију, за тренинге.
Та компанија већ неко време у Мокрину окупља дигиталне номаде из различитих делова света, од Америке до Новог Зеланда, али и региона који одатле раде на даљину и ту остају од неколико дана до неколико месеци. Њихова инфратсруктура ће бити од помоћи пољопривредницима Мокрина да заживи дигитално село.
Ако је судити према успеху платформе Агросенс, ни са дигиталним селом не би требало да буде другачије.
Биосенс је пројекат дигиталног села покренуо након четири године пошто је у оквиру тог Института отворен Центар дигиталне пољопривреде Србије и пуштена у рад дигитална платформа Агросенс. Она њеног корисника само помоћу паметног телефона потпуно бесплатно снабдева битним информацијама захваљујући сателитској технологији.
Тада смо се запитали хоћемо ли се на земљи, усред запарложеног српског села где свако четврто одумире, снаћи са том космичком технологијом. Ко ће вековни поглед у небо од кога зависи летина заменити погледом у мобилни телефон који ће јавити метео податке, у каквом је стању земљиште, усев, да ли има и на ком делу парцеле последица суше, влаге, како га третирати, да ли негде треба додатно ђубрити да би се добила оптимална производња.
Агросенс – само позитивни коментари
Требало је потом да прође само пола године па да у Криваји код Бачке Тополе буде отворена прва дигитална фарма у региону, а Србија је већ имала 7000 корисника платформе Агросен, највише у Европи када је реч о једној дигиталној пољопривредној платформи.
Дигитална пољопривреда, захваљујући информацијама добијеним помоћу сателитске технологије
CC0 / Unsplash/SpaceX /
Данас их је, каже Црнојевић, 20.000 и за више од тога је, како истиче, потребан рад на терену, практично од куће до куће, да се са људима на томе ради, за шта су неопходни ресурси, поготов људство, али и подршка државе дигитализацији пољопривреде.
На питање шта су показала искуства људи који користе платформу Агросенс, он истиче да користе све информације – метео податке, сателитску слику, упозорења на болести, штеточине, стање парцеле... све оно што је у арсеналу те платфиорме.
„Показала су да они то интензивно користе, да су многи од њих нашли нешто што им корсти ,а да ми тога нисмо ни били свесни и да та потреба за иновативности код људи постоји да користе алате да олакшају себи живот и производњу. Повратне информације су искључиво позитивне. Имамо до сада више од хиљаду коментара за ове четири године. Нема ниједан једини негативан. Углавном су похвале и предлози за побољшање“, каже Црнојевић.
Нови Институт до краја 2022.
На питање како се сам Институт развија, његов директор каже да је нарастао на 130 стално запослених и 50 спољних сарадника. Послови се шире како у комерцијалном сектору, тако и за државну управу на територији Покрајине Војводине. Све субвенције, сви конкурси, све што иде ради се кроз систем који је развио Институт, истиче наш саговорник. Сарађују са научним институцијама у земљи и иностранству, углавном из домена биотехнологије, иновација, вештачке интелигенмције, али и са појединим компанијама.
А напредује и изградња нове зграде Института и надамо се да ћемо се крајем 2022. уселити и у њој чекати следећу Нову годину, каже Црнојевић за Спутњик.