Гуиљаем Гроноф, научник из НАСА Ленгли истраживачког центра, чија је ужа специјалност „цурење“ атмосфере каже да се планете формирају акрецијом, астрофизичком појавом када се свемирска прашина судара и формира веће масе. Када се Земља формирала пре 4,5 милијарде година, мали ниво акреције је настављен у форми метеора и метеорита који додају масу нашој планети, каже Гроноф.
Међутим, када се планета формира, настаје други процес: дисипација атмосфере или „цурење“ у свемир. Тај процес ради на сличан начин као испаравање, тако што атоми водоника, кисеоника и хелијума апсорбују довољно Сунчеве енергије да „побегну“ из атмосфере.
Гроноф објашњава да је процена како на Земљу падне око 16.500 тона свемирског материјала годишње. Са друге стране, на основу сателитских снимака, процена је да из атмосфере сваке године „исцури“ око 82.700 тона, каже Гроноф.
„То звучи као много, али је у контексту целе планете веома мало. Ако би Земља губила 60.000 тона атмосфере годишње, било би потребно пет милијарди година да је потпуно изгуби, и то ако нема начина да је надокнађује“, објашњава стручњак НАСА.
Он каже и да природни процеси у океану, али и они као што су ерупције вулкана, надокнађују један део изгубљених гасова из атмосфере.
„Када се то узме у обзир, било би потребно око 15 хиљада милијарди година да атмосфера у потпуности нестане“, каже Гроноф.
То је 100 пута дуже него што је животни век који се даје нашој планети, будући да научници сматрају како ће за пет милијарди година она постати ненастањива, јер ће се Сунце претворити у црвеног џина, пише Лајвсајенс.