Година Новака Ђоковића — свет је поздравио „рањеног лава“

Година је почела у знаку пандемије корона вируса и новог мучења за организаторе тениских турнира широм света.

Негде је било мање, негде више, а негде није ни било публике, али готово је свуда било Новака Ђоковића који је сезону завршио са нових пет титула.

Почело је у Аустралији, када је Новак на првом Гренд слему у сезони дошао до рекордне девете титуле. У финалу је савладао Данила Медведева упркос квалитету руског аса и упркос повреди.

Новак је на мелбурнском бетону као рањени лав трчао и стигао до пехара носећи се са тешким ривалима, али и повредом стомачног мишића.

Након трофеја са Аустралијан опена, одбројавање је могло да почне. Осмог марта Ђоковић је ушао у 311. недељу коју проводи као први играч света чиме је оборио рекорд Роџера Федерера (310) и постао тенисер са највише недеља на врху.

Током наредна два турнира у Монте Карлу и Београду Новак је испао у раним фазама од Данијела Еванса и Аслана Карацева, али није га то омело да настави поход на историју.

Следећи је био Мастерс у Риму где је Ђоковић морао да игра два меча у једном дану. Киша је немилосрдно падала у „вечном граду“ па је четвртфинални меч Новака Ђоковића и Стефаноса Циципаса у неколико наврата прекидан.

Када је коначно успео да сломи отпор Грка, Новак је имао само пар сати одмора до сусрета са Лоренцом Сонегом. Поново је у главном граду Италије српски ас показао да је од челика и успео је да дође до финала у којем је ипак славио далеко одморнији Рафаел Надал.

Инспирисан је Ђоковић стигао у Београд где из другог покушаја успео да дође до титуле. Био је то један од емотивнијих тренутака у сезони када се на обали Дунава у срцу српске престонице најбољи тенисер света подигао пехар.

Била је то увертира за стављање тачке на коментаре и питања да ли ће Новак престићи своја два највећа ривала Рафаела Надала и Роџера Федерера по броју Гренд слем титула.

Уследио је Ролан Гарос, а највећа препрека на путу до титуле био је Надал, краљ Париза који је на том Гренд слему имао већ 13 трофеја. Новакова глад била је већа од Рафиног рекорда, па је тако Шпанац већ после финала паковао кофере за Шпанију. Новак је у финалу поново имао епски дуел са Циципасом, али је после невероватног преокрета славио.

Грк је водио 2:0 у сетовима, а онда је париски ваздух пробудио звер у Ђоковићу који је успео да освоји трофеј и тако оборио нови рекорд јер је једини тенисер који је по најмање два пута освојио сваки од четири Гренд слем турнира.

Уследио је један од најважнијих туrнира у сезони. Британци су са нестрпљењем чекали да поново звижде најбољем тенисеру света који је упркос навијању против њега увек истицао да је трофеј са Вимблдона његов највећи сан.

Новак је гледао финале Вимблдона 1992. године први пут,а 19 година касније подигао је први трофеј на Гренд слему у Лондону. После скоро три деценије од тренутка када је гледао први меч Ђоковић је по шести пут постао шампион Вимблдона.

„Не чујем вас“, са прстом уз уво повикао је Новак навијачима у финалу Вимблдона у којем је савладао Матеа Беретинија, италијанског тенисера.

Трофеј са Вимблдона означио је изједначење рекорда са Надалом и Федерером по броју Гренд слемова. Али, поред тога значио је и три везана Гренд слема у сезони, победу у дуелу са публиком, притиском и свему што га је пратило на историјском путу.

Након Вимблдона Новак је на себе ставио огроман терет. Хтео је да освоји Календарски Гренд слем крунисан златом са Олимпијских игара.

Отпутовао је у Токио где се борио и у сингл и у дубл конкуренцији. Жеља је била превелика, умор је овога пута задржао контролу над српским дивом. Александар Зверев срушио је сан Србији и победио Новака у полуфиналу Олимпијских игара.

Жал је била огромна па због тога Ђоковић није успео да савлада ни Пабла Карења Бусту у борби за бронзу.

Нажалост, Новак није успео да савлада емоције и притиске до УС опена где је стигао до финала у којем је Медведев наплатио пораз из Аустралије.

Ђоковић је изгубио, али је Америка устала и поздравила тениског краља.

Рекорди, притисци, осмеси, сузе, борба, једна година и један човек који је написао историју спорта који је настао у 19. веку.

Постигао је невероватне успехе, али ту чињеницу већина заборави када му се на листу дода још неки циљ.

Новак ове сезоне као да је имао списак обавеза које треба чекирати једну по једну, а уз то му није сипано довољно горива.

Тако се велики део јавности понашао према најбољем тенисеру света. Наређао је три Гренд слема, али онда је се чекала одлука да мора да игра за Србију на Олимпијским играма, али и да не пропусти УС опен.

Пред одлазак у Токио, Новак је поносно певао химну и чувао заставу на мајици брижно као дете омиљену играчку, међутим и сам је нагласио да су Олимпијске игре турнир где се притисак осећа јаче него било где.

„Олимпијске игре носи притисак, очекивања и емоције који се разликују од осталих турнира, ја то врло добро знам, јер сам искусио у прошлости“, рекао је Ђоковић.

Александар Зверев срушио је српски сан и зауставио Новака у полуфиналу, а у борби за бронзу елиминисао га је Пабло Карењо Буста.

Да је Ђоковић ментално најјачи тенисер на туру доказала је и одлука да после исцрпних Олимпијских игара где је такође одустао и од дубла оде на УС опен и појури Календарски Гренд слем.

Са све бољом игром, био је и већи притисак на Новаковим леђима. Америчка публика никада није знала да стане уз њега, па је на терен излазио „сам против свих“.

Када је стигао до финала са друге стране је био Данил Медведев који је желео свој први Гренд слем трофеј толико јако да у томе није могао да га спречи ни Новак.

Тада је Америка схватила. Новак је изгубио и заплакао пред публиком. Те сузе биле су знак да је притисак победио, али је храбром лаву круна остала на глави.

Оборено је много рекорда и без тог једног трофеја и јавност је разумела те сузе. Новак Ђоковић је човек од крви и меса и Америка је морала да схвати да и ментална громада познаје слану кап на образу.

На крају, поново је био први када је дошао крај сезоне и поново је могао да оде у загрљај породици која му је недостајала током целе сезоне док је свет био гладан немогућих жеља.

Ђоковић је водио битку и на још једном фронту. Са Васеком Поспишилом је 2020. године основао организацију „ПТПА“ која је за циљ имала да помогне слабије рангираним тенисерима који су услед пандемије корона вируса било у проблему јер су зарађивали неупоредиво више од колега који су рангирани на врху.

Организација је настала у тренутку када је АТП покушао да усвоји 30-годишњи план, без да Новак добије одговоре на постављена питања.

План се односио на развој тениса, али је био недефинисан. Познато је да се бавио здрављем играча, стањем, правничиким стварима, али није до краја разрешен сваки сегмент.

Ђоковић и Поспишил критиковали су спровођење недовршеног плана, али АТП није одговорио решењем већ коментаром да је Новака организација начин да се „тенис подели и фрагментира“.

Ђоковић је пред крај сезоне открио да организација није достигла жељени ниво успеха, али да он и остали чланови имају воље и желе да наставе борбу.

„ПТПА још није на месту на ком желимо да буде, у смислу дугорочних циљева. Пред нама је још дуг пут. Очекујем да се брзо наметнемо као систем и као структура у тениском еко систему. Можда су медији или играчи очекивали да све иде брже, али то није могуће“, објаснио је Новак.

Са друге стране, Поспишил, његов колега и пријатељ, оштро је критиковао АТП и објаснио да та организација спутава Новакову и његову идеју.

„Постоји много сукоба. Игрице су постале веома прљаве са АТП-ем. Ствари које сам чуо да говоре о нама и шта покушавамо да урадимо и шта радимо у позадини једноставно лажу. Оно што сам чуо, АТП покушава да започне сопствену турнеју лажи. Кажу да плаћамо играче да се пријаве код нас. То само показује колико се плаше да играчи имају реч, глас. Они су потпуно монополизовали спорт. Урадили су невероватан посао да одрже контролу, а то је нанело велику штету спорту“, закључио је Поспишил.

Борбе су се водиле на три фронта, а Ђоковић није изгубио нигде, већ му је само нека битка измакла из руку, али то је само битка не и рат.