Овако некадашњи југословенски шеф дипломатије Владислав Јовановић и политиколог Александар Павић оцењују заједничку изјаву Русије, Француске, САД, Велике Британије и Кине о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја, као и решености да воде дијалог заснован на узајамном поштовању и признавању међусобних интереса, коју су државе потписале 3. јануара.
Изјава петорке доприноси смиривању тензија
Према Јовановићевим речима, недостатак изјаве је у томе што се изјави нису прикључиле друге нуклеарне силе – Индија, Пакистан, Израел, па и Северна Кореја – вероватно се сматрало да државе потписнице буду у континуитету одговорне за стабилан мир и безбедност у свету. Ради се о државама које су и пре ове изјаве биле потписнице споразума и тиме одређени степен одговорности за светску безбедност, наводи наш саговорник.
„Вероватно се може очекивати да ће у даљим етапама разраде овог принципијелног опредељења бити захваћене и друге земље које су у међувремену нашле за потребно да се осигурају властитим нуклеарним наоружањем. Али оставимо то. За сада је ово битно“, каже Јовановић.
Јовановић изјаву повезује са предлозима које је Русија послала Америци, где се између осталог предлаже и стабилизација међусобних односа кроз осигурање од опасности од употребе нуклеарног оружја, што је постојало у време Хладног рата. Међутим, САД су постепено напустиле и разградиле ове принципе, сматрајући да, као једина преостала суперсила, могу да буду ослобођени обавеза.
Данас, пак, ситуација се променила и постоји више носилаца политичке и војне моћи и, према Јовановићевим речима, мора се узети у обзир да се број земаља које имају амбицију да поседују нуклеарно оружје непрекидно шири.
„Према томе, овај договор је добра претпоставка, добро испуњени услов. За очекивање је да ће руско-амерички билатерални разговори у вези са отвореним питањима, посебно у вези са учвршћивањем контроле над нуклеарним потенцијалима, донети неки резултат. Можда не финални, али ће отворити процес за решавање једног по једног питања. Ако се у томе успе, то би прилично поправило атмосферу у билатералним односима између Русије и Америке, па консеквентно томе и Русије и НАТО-а и отворило би процес неке врсте детанта после велике напетости коју је офанзивна политика САД и НАТО-а вршила и врши већ неколико година својим ширењем у правцу руских граница, а сутра можда и граница неких других земаља“, објашњава Јовановић.
Изјава је добар почетак
За Александра Павића, значај изјаве пет нуклеарних сила је симболички – више америчких званичника помињало је могућност избијања нуклеарног сукоба, па чак су се из САД чули гласови да ова држава не би требало да се одрекне права на први нуклеарни удар. У том контексту, изјава је добра и представља победу руске дипломатије.
Русија је, према Павићевим речима, на иницијативу подстакнута англоамеричком офанзивом, на првом месту дипломатском – али, како каже, дела све говоре – да ли ће изјава допринети спуштању тензија видеће се, каже он.
Иако се ради о руском дипломатском успеху, јер Москва је успела да око изјаве окупи свих пет сталних чланица Савета безбедности, наш саговорник изражава сумњу у то да ће она допринети спуштању тензија и подсећа да је Кина већ упозорила да савез АУКУС, у коме су САД, Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд, може да подрије режим неширења нуклеарног оружја.
„Ми смо се током деценија наслушали разних декларација о добрим намерама и како свет треба да престане да живи под опасношћу од нуклеарног рата и како треба да дође до разоружања. Међутим, у пракси се дешава обрнуто“, истиче Павић.
Руска иницијатива, додаје Павић, није изненађујућа, јер се Русија понаша одговорно и тежи да стиша тензије.
Заједничка изјава пет нуклеарних сила требало је да буде објављена у оквиру 10. Конференције за ревизију Споразума о неширењу нуклеарног оружја, чије је одржавање било планирано за 4. јануар. Међутим, конференција је одложена због погоршања епидемиолошке ситуације у САД.
Према речима Марије Захарове, портпаролке руског Министарства спољних послова, документ петорке допуњује и развија билатералне изјаве усвојене раније на највишем нивоу са САД у заједничкој изјави председника од 16. јуна 2021. године, као и Кином у заједничкој изјави од 28. јуна 2021. године поводом 20. годишњице потписивања Споразума о добросуседству, пријатељству и сарадњи.
„У изјави се одражава идеја која је за нас важна - о недопустивости било каквог рата између нуклеарних држава, и нуклеарног и уз употребу конвенционалног наоружања. У њој се такође потврђују обавезе које су раније прихватиле земље петорке о томе да неће уперити нуклеарно оружје једни на друге или на треће земље. У мултилатералном формату је потврђен и принцип вођења дијалога између наших земаља на основу узајамног поштовања и признавања интереса и узајамне забринутости у области безбедности“, навела је Захарова.