Економиста Иван Николић, директор за развојне пројекте у Економском институту, уз то, за Спутњик истиче да се то подједнако односи и на динарске стамбене кредите, као и оне индексиране у еврима.
Он, додуше, напомиње да је од октобра репо стопа по којој се одвијају транскације на нашем финансијском тржишту порасла са 0,11 на 0,3 одсто, што јесте знак да се рестриктивна политика на неки начин заоштрава. Напомиње, ипак, да је Народна банка Србије и у децембру задржала референтну каматну стопу на један одсто.
Нема индикатора за раст камата
„У овом тренутку не постоји ни најава да би номинална референтна стопа која је у суштини инпут за отплату кредита грађанима била промењена. Мада је мали број људи који узимају динарске стамбене кредите, они не морају да брину да ће им трошак отплате бити већи“, каже Николић.
Он при том истиче да такође нема ни најмањих назнака да би се у 2022. нешто могло променити ни када су у питању људи који имају или би да узму кредите номиноване у еврима. Објашњава и зашто.
Јавне финансије су нам врло утегнуте и стабилне, чак и спољна неравнотежа је све мања – дефицит текућег биланса ће бити много нижи него што је био план за 2021. Наш саговорник претпоставља да ће тако бити настављено и даље, упркос вишим ценама енергената и онога што смо увозили, пре свега неопходне опреме.
Упркос инфлацији која је у новембру износила 7,5 одсто, становништво не треба да страхује од раста камата на кредите
CC0 / Pexels /
Стабилан курс
„Девизне резерве су значајно повећане у 2021. години и што се тиче курса динара, чак и на средњи рок посматрано ту нећемо имати никаквих битнијих промена, или неких поремећаја који би управо ове кориснике кредита или неке будуће одвратиле или макар унеле неки страх да би трошак по том основу могао бити већи“, уверен је Николић.
У некој скоријој будућности би, додаје он, евентуално глобална монетарна политика могла да буде нешто рестриктивнија, у смислу повећања референтних каматних стопа америчке централне банке (ФЕД) и Европске централне банке, мада је, каже и то само у домену најава. Ових дана је, како истиче, могло да се чује да ту неће бити већих промена, осим што ће пре свега бити усмерени на одустајање од куповина хартија од вредности, односно таквог вида упумпавања пара у привреду које је претходних година било масовно.
Успоравање инфлације
„Видећемо како ће се инфлација даље кретати. Макар што се тиче Србије мислим да би већ од пролећа, са доласком нових пољопривредних производа, цена хране могла бити нижа што би се одразило на укупну инфлацију под условом да немамо неких даљих поремећаја у енергетском сектору“, оцена је овог економисте.
Он ипак додаје да се и ту стање поправило у односу на претходних неколико недеља, али подсећа да с доласком пролећа иде мања потрошња енергената. Све зависи од даљег кретања ковид пандемије и како ће се то одразити на ланце снабдевања што је и унело пометњу, пореметило понуду и изазвало глобалну инфлацију, каже он, али и истиче да му се чини да у 2022. годину ипак улазимо са нешто оптимистичнијим проценама импутима него што је то било у претходној.
У сваком случају, ова инфлација што се тиче људи који имају кредите, па и стамбене, или оних који намеравају да се задуже, не треба да их плаши.
„Најбољи је ту индикатор резултат анкете НБС о очекивањима и финансијског сектора и корисника кредита у погледу неких промена у кратком року. Из тих резултата ништа не указује да би могло да дође до неких негативних промена које би пореметиле постојеће токове. И даље су очекивања врло повољна, а већи ризици се искључиво везују за окружење и за глоблне поремећаје“, истиче саговорник Спутњика.