Бадњак се бере у праскозорје Бадњег дана, сијече се са три ударца, тако да падне ка истоку. Ужурбани начин живота, међутим, најчешћи је узрок немогућности да се на традиционалан начин до бадњака дође, па продавци, бадњаке које су убрали, нуде на улици.
Бадњак је симбол дрвета које су, према предању, пастири донијели Јосифу и Марији, да загрију стају у којој је рођен Исус. Како обичаји налажу, Бадњак од зоре до сумрака остаје прислоњен уз кућу, и тек потом се уноси, уз посипање житом. Налаже се са посебним поштовањем, уз молитву за здравље, срећу и мир.
Из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићка раније је саопштено да неће организовати уобичајене културно-духовне програме који прате налагање бадњака.
„Послије Свете Литургије на Бадње јутро, свештенство ће благословити бадњаке, а сви вјернице ће у току цијелог Бадњег дана моћи да дођу до својих парохијских цркава и приложе свој бадњак, да запале свијећу и помоле се Богомладенцу Христу за здравље и напредак своје породице и својих ближњих”, наводи се у раније издатом саопштењу Митрополије.
Бадњаци
© Sputnik / Бобан Нововић
Имајући у виду сложену епидемиолошку ситуацију и одговорност, у божићне празничне дане, биће служено и по неколико литургија у свим парохијским и манастирским храмовима, гдје то дозвољавају црквена правила.
„Ово чинимо како би се избјегле уобичајено велике гужве на божићним литургијама, а у исто вријеме свима који су се спремали постом и молитвом омогућили да приступе светим тајнама Христовим”, саопштили су из МЦП.