„Једна од оних особина које човјека одваја од осталих живих бића је лицемјерје. Не постоји лав, орао, оса, вирус, змија, риба која има ову особину, просто, ни један једини облик живота осим човјека. Како је човјек друштвено биће, оно своје особине дијели са осталима у заједници, па осим онога доброг, морала, етике, вјере, умјетности, науке, идеала, преносе се и ствари којима се људски род не би требало да поноси. Када једна лоша особина постане мјерило унутар једног друштва или друштвеног система, када се она унутар тог друштва третира као нормална, чак и пожељна ствар, то је знак да то друштво или тај систем почиње да трули!
Лицемјерје је једно од таквих лоших особина које је, у модерном свијету, добило „статус“ пожељног. Оно је постало неодвојиви дио онога што називамо „развијене земље парламентарне демократије“.
Неле Карајлић
© Sputnik
Новак Ђоковић, најбољи тенисер у историји овога дивног спорта, нова је жртва овог отрова и то у земљи која би, тако се барем представља, требало да буде идеал за оно што зову људска права. Пар високопозиционираних аустралијских политичара, попут лешинара, угледали су шансу у најбољем спортисти свијета, искористили су његов став по питању вакцинисања, жељу да по десети пут освоји турнир у Мелбурну, тешко објашњиву процедуру добијања посебне дозволе за улазак у ту земљу и генералан став Запада да се том балканском бунџији не дозволи да узме двадесет и не знам који грен слем, а све то са идејом да себи упишу који поен испред бирачког тијела које је у њима већ поодавно изгубило повјерење.
Жалосно звуче њихова објашњења зашто се Нолету одузима већ издата виза. Жалосне су и њихове тобожње правне приче да је пред њиховим судом свако једнак, јер, да је тако, Нолету би већ прије мјесец дана било јасно речено да у Аустралију не долази. Само добар комад наивичне може да помисли да ова замка за Нолета није била смишљана мјесецима унатраг. Жалостан је и поступак притварања Новака Ђоковића, начина на који су са њим опходили, којим је свима нама, што не припадамо њиховом „цивилизацијском коду“ , јасно стављено до знања да на нас гледају као на нижи облик живота. Једино, што је добро је то што се у сваком њиховом иступу против Броја 1, виде и знакови трулења једног система који се почео гушити сам од себе.
Ја сам поносан на Новака! Поносан сам не само зато што је шампион. То ми је можда и најмање важно. Поносан сам што је такав какав јесте. Добар, племенит, ведар. Поносан сам зато што знам да овај несретни догађај у коме се нашао неће отровати његову душу! Сигуран сам да ни једног тренутка неће осјетити мржњу, а то је био њихов циљ! Они њега не разумију баш због тога што он нема у себи оно чега они имају у великим количинама. Лицемјерја! Поносан сам јер знам, да и поред тога шта му је урадила, Аустралија може да рачуна да ће од њега, у случају недобог какве катастрофе, добити несебичну помоћ!
Пишем овај текст и не знајући о коме пишем. Не знам ни једно једино име аустралијских званичника, ни премијера, ни његовог замјеника, ни министра здравља, ни његовог шефа кабинета, секретарице, љубавнице. Вјероватно ни они не знају своја имена. Нолетово име ће бити уклесано не само у историју тениса и спорта уопште, већ и у срца свих нас који дижемо главу против неправде и лицемјерја. Ноле нам је доказ да се вриједи борити.“