СВЕТ

Јермени данас славе два велика хришћанска празника - Божић и Богојављење

У Јерменији данас славе два велика хришћанска празника- Божић заједно са Крштењем Господа Исуса Христа- Богојављењем. Овај велики празник почиње 5. јануара у 17 и траје до 6. јануара увече.
Sputnik
Према канонима Јерменске апостолске цркве, недеља која претходи Божићу сматра се периодом поста. Почиње 29. децембра увече, а завршава се 5. јануара увече.

Народни обичаји

Уочи Божића, 5.јануара у вечерњим сатима у јерменским црквама одржава се литургија „Chragaluits“ и пале се кандила. Слово „Chragaluit“ у преводу са јерменског значи "паљење кандила, свећа". Те вечери верници уносе у своје куће свеће и кандила упаљена у цркви који симболизују божанску светлост, благослов Божији и светлост Витлејемске звезде која се појавила на небу и довела три мудраца ка месту рођења Исуса Христа.
Шестог јануара после Божићне литургије, освећује се вода, која симболизује крштење Христово у реци Јордан. Вода се освећује заједно са Библијом, крстом и уљем. Освећена вода даје се верницима.
По предању, верници доносе из цркве освештану Богојављенску воду која представља лековито средство које може да лечи телесне и душевне болести. Такође, са овом водом укућани прскају углове својих кућа и пажљиво је чувају јер њих и њихове домове може сачувати од злог духа.
Прослава Божића у Јерменији
Верници се поздрављају говорећи: „Христос се роди“ или „Благословено јављање Христово!“.
Радосну вест о рођењу Исуса Христа преносе и свештеници, посећујући вернике и освештавајући њихове домове.
Седмог јануара се у Јерменској цркви служи литургија за мртве. Тог дана људи посећују гробове својих преминулих рођака („Мерелотс”), како би „увели“ своје блиске људи који су преминули у светли празник Рођења Христовог.

Традиционална божићна јелка

Божић је породични празник који окупља целу породицу око постављене празничне трпезе. Али свечани сто Јермена није само обилан, већ и лепо украшен. На Божић је обичај да се за трпезом окупи цела породица, у слављу учествују и рођаци.
Празнични мени се састоји од куване рибе (оличава Христово тело), пилава са сувим грожђем и сувим воћем (пиринач је оличење човечанства, суво грожђе и суве кајсије оличавају људе који су проповедали веру Господњу), разних јела од куваног, динстаног и свежег зачинског биља (оличавају плодност и рађање новог живота) и слаткиша, попут меког колача „гата“ која је подељена на дванаест делова, симболизујући дванаест месеци у години која подсећа на лиснато пециво или ролнице са слатким филом.
На столу обавезно мора бити црно вино, које оличава проливену крв Исуса Христа за људске грехе. Празнична трпеза Јермена украшена је и јелом као што је „хариса“ (житарице са месом).

Верни традицији

Јерменија је прва земља која је примила хришћанство. Више од 90 одсто становништва је хришћанске вероисповести. Није изненађујуће што се овај народ са посебним поштовањем и радошћу припрема за овај велики празник.
Без обзира што већина народа Божић слaви 25. децембрa по грегоријaнском кaлендaру, док остали хришћани овај светли празник славе 7. јануара по јулијанском календару, Јерменска црква је једина у свету која слави Божић и Богојављење 6. јануара. Многе хришћанске цркве су од 5. века поделиле ова два празника, док су Јермени као приврженици традиције сачували древни обичај.
Коментар