„Рођен сам, а онда сам заволео филм“
Питер Богданович, који је своју страст за биоскопом златног доба пренео у режију, напустио нас је у четвртак у 82. години. Првобитно школован за сценског глумца, а потом продуцент, сценариста, филмски историчар и критичар, као и позоришни и телевизијски редитељ, Богданович је био предодређен да постане кинематографско чудо.
„Рођен сам“, волео је да каже, „а онда сам заволео филмове."
Као филмски стваралац, био је хваљен због способности да наговори глумце на нијансиране перформансе и због горко-слатких филмских представа о прошлости - прошлости у кинематографији и у самој Америци.
Најбољу критику добио од оца
Рођен је у Кингстону у савезној држави Њујорк, у породици српског сликара и пијанисте Борислава Богдановића и аустријске Јеврејке Херме Робинсон. Његови су се родитељи венчали у Новом Саду 1937. године, а две године након тога, бежећи од рата у Европи, у мају 1939. године дошли су у Америку где је Питер рођен.
„Мој је отац био проруски оријентисан. Био је Србин, сликар. Причао ми је о Езејнштајну, о ‘Крстарици Потемкин’. Волео је Џона Форда и Орсона Велса чије је филмове гледао одмах пошто је дошао у Америку“, говорио је својевремено Богданович.
„Желео је да се бавим, као он, сликарством. Али ја сам желео филмове“, открио је Питер.
Шездесетих година 20. века у њујоршким уметничким круговима постао је познат као уредник филмског програма Музеја савремене уметности. Режијом је одлучио да се бави под утицајем редитеља француског новог таласа као што су Годар, Трифо, Шаброл.
Његов први филм „Мете“ једино су остварење које је Питер Богданович снимио и које је његов отац могао да види. У разговору с Беном Манкијевичем, Богдановић је, кроз сузе, објаснио зашто је најбољу критику за тај филм добио управо од свог оца.
„Мој отац није толико течно говорио енглески. Није био ни велика причалица. Био је тих човек, нарочито духовит. Он и моја мајка присуствовали су пројекцији филма. Када се филм завршио, он је устао и кренуо ка вратима. Пришао сам му и питао га шта мисли. Он ме је погледао и мени је све било јасно. Само је климнуо главом. Најдирљивија критика коју сам икада добио било је то што ме је тако погледао и климнуо главом.“
Нови Орсон Велс
Када је са 32 године режирао филм „Последња биоскопска представа“ добио је епитет „Нови Орсон Велс“. Његов евокативан и меланхолични портрет усамљености у малом, пустом граду зарадио је осам номинација за Оскара. Уследила је шашава комедија „Што те тата пушта саму?“ у којој глуме Барбра Страјсенд и Рајан О'Нил, а затим „Месец од хартије“, који је десетогодишњој Тејтум О'Нил донео Оскара.
Каснији филмови „Маска“, „Тексасвил“ и „Ситница звана љубав“ у којем је Ривер Финикс одиграо последњу улогу, нису доживели успех Богдановичевих ранијих радова.
Богданович је, међутим, завршио свој филмски пут онако како га је и започео, као филмски историчар, кустос, а пре свега, као обожавалац. Одиграо је кључну улогу у састављању изгубљеног филма Орсона Велса „Друга страна ветра“ који је дебитовао на Нетфликсу 2018. и у којем је Богдановић такође глумио.
„Заиста не постоје ’стари’ филмови’, рекао је Богданович, „само филмови које сте већ гледали и они које нисте.“
Копола: Никада нећу заборавити аплауз дуг 15 минута
На вест о Богдановичевој смрти огласили су се многи филмски ствараоци.
„Петар ме је увек засмејавао! Наставиће да их засмејава и тамо горе. Нека почива у миру“, написала је на Твитеру Барбра Страјсенд.
Френсис Форд Копола нагласио је да никада неће заборавити премијеру филма „Последња биоскопска представа“:
„Сећам се да је на крају филма публика устала и аплаудирала петнаест минута. Никада нећу заборавити такву реакцију коју су Питер и његов филм заслужили. Нека спава у блаженству, уживајући у узбуђењу нашег аплауза заувек“, истакао је Копола.
Мартин Скорсезе: Богданович је био на раскрсници старог и новог Холивуда
Мартин Скорсезе навео је да се Богданович појавио у кључном тренутку за филм и уметност биоскопа.
„Петар Богданович је био на раскрсници старог и новог Холивуда. Кустос, критичар, историчар, глумац, редитељ, популарни забављач... Петер је све то урадио. Као кустос у Њујорку, саставио је суштинске ретроспективе тада још увек занемарених мајстора; као новинар упознао је скоро све, од Џона Форда и Хауарда Хокса до Марлен Дитрих и Керија Гранта. Питеров деби, 'Мете', и даље је један од његових најбољих филмова“, написао је Скорсезе.
Он је додао да је са „Последњом биоскопском представом“, Богданович снимио филм који истовремено гледа у прошлост и у будућност.
„Последњи пут сам Питера видео 2018. на Њујоршком филмском фестивалу, где смо се заједно појавили на панел дискусији његовог старог пријатеља Орсона Велса ’Друга страна ветра’. До краја се борио за филмску уметност и људе који су је створили“.
Познат и по посебном освртом на филмове и редитеље са којима је одрастао, Богданович је говорио да не цени свој рад на основу филмова својих савременика.
„Свој рад мерим према редитељима којима се дивим – Хоксу, Лубичу, Бастеру Китону, Велсу, Форду, Реноару, Хичкоку. Сигурно не мислим да сам ни близу тако добар као они, али мислим да сам прилично добар.”