ЕКОНОМИЈА

Нова иницијатива: Како до ренесансе српског села

Села би у предстојећим годинама могла да самосталније, али и одговорније одлучују о изградњи путева, водовода и остале инфраструктуре на својим подручијима ако би се остварила идеја о повећању броја локалних самоуправа и издвајању новца из буџета за њих. Ипак, та замисао је и даље на дугом штапу, јер постоје правне препреке за њено реализовање.
Sputnik
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић казао је да ће се млади доселити у 6.000 напуштених сеоских кућа током следеће године и да је планирано и да локалне самоуправе добију нову организацију управљања у којој би главне одлуке доносили управо становници села.
Они би на тај начин располагали буџетом за обнову локалних самоуправа и одређивали шта им је потребно од локалних и атарских путева, водовода, канализације и друге инфраструктуре.

Већа самосталност села

Заменик председника Комисије за оцену и контролу реализације пројекта доделе сеоских кућа Милан Простран појашњава да идеја о новој организацији управљања локалним самоуправама подразумева повећање броја сеоских локалних самоуправа и издвајање новца за њихове потребе из државног буџета.
„За сад је само циљ да се пренесе део одговорноси за развој неких средина на те, мале локалне самопураве које ће добијати паре из буџета Републике Србије и вероватно ће тада оне имати већи степен одговорности за развој тог краја, под условом да праве програме, пројекте и већ оно што раде локалне самоуправе које сад постоје“, истиче он за „Спутњик“.
Ипак, да би идеја оживела, сматра Простран, прво мора да прође веома широку јавну расправу, чак и уставне промене, па је питање колико ће времена да протекне да би се велики део локалних функција пренео на село.
„Није то лош пример, јер ставља у одговорнији однос људе који живе у тим сеоским срединама. Мораће, дакле, да размишљају другачије о развоју, а не само да чекају да им неко други нешто заврши или да преко неке друге локалне самоуправе решавају своје питање. Овако би решавали сами. То имају многе државе ЕУ. На пример, Хрватска. Они имају на стотине тих, малих локалних самоуправа. Чак су им дали ‘градоначелнике’“, напомиње Простран.
Он је додао да ће се 6.000 младих следеће године населити претежно у Војводини, за коју због повољне инфраструктуре влада велико интересовање, али да људе занима и Шумадија и околина Крушевца и Пирота.
Следеће године ће се 6.000 младих населити претежно у Војводини, а људе занима и Шумадија и околина Крушевца и Пирота.

Сеоска ренесанса

Кркобабић је најавио да ће се додела кућа наставити и наредних година да би се што већи број људи населио у 150.000 празних кућа широм Србије. Простран предочава да је за ту намену за следећу годину из буџета за сада издвојено 500 милиона динара и да је планирано да се у наредних пет година око 30.000 људи врати на село и усели се у 15.000 до 20.000 кућа.
„Мене су многи председници локалних самоуправа питали да се нека законодавна питања мало флексибилније поставе, јер имате случајева да жена има 43 године, а муж 46, а морају имати највише по 45. То су финесе које би можда могле да буду толерантније. Ми смо стара нација. Дакле, има формалноправних ствари које се морају отклонити. Има и друга ствар, да се подршка пружи за одређене привредне активности, већ кад долазе на село да им се дају одређена подстицајна средства за развијање занатских делатности или других занимања“, каже он.
Кркобабић је рекао и да је за остварење петогодишњег плана потребно око 50 милиона евра, а истакао је и да је у интересу Србије да се унапреди живот у сеоским срединама и да се млади мотивишу да остану у земљи, с чим се слаже и Простран:
„Читава та акција доста кореспондира с политиком ЕУ, која ће у наредних шест буџетских година да издвоји велике новце као подршку за младе пољопривреднике и мала пољопривредна газдинства. Дакле, и Европа је окупирана питањем задржавања, оживљавања или рехабилитације сеоских средина из разних разлога: производње хране, здравог живота... Очигледно села доживљавају или ће доживети неку врсту ренесансе“.
Током 2021. године, 651 породица, односно близу 2.000 људи је добило бесповратна средстава за куповину кућа са окућницом, од којих су 132 породице из градова прешле да живе на село. Осталих 519 породица је остало да живи у свом завичају тј. осамосталиле су се недалеко од домова у којима су рођени. За све то је потрошено укупно 686 милиона динара.
СРБИЈА
Помама за селом 35 километара од Београда: Кућу тамо сада није лако купити
СРБИЈА
Место у Србији проглашено за најбоље туристичко село на свету
ЕКОНОМИЈА
Неочекиван видовдански заокрет младих Срба: Назад из великог прљавог града — у село
Коментар