Култура Русије у доба короне: Шта је донела 2021.

Двеста година од рођења Достојевског обележавано је широм света, од Буенос Ајреса до Токија, док је јубилеј Њекрасова имао више национални карактер, јер за Русију овај писац није ништа мање значајан од Достојевског.

Штавише, ови класици имају много тога заједничког, као што је осећај за патњу, полифонија различитих „гласова“ и иновације у области форме. Због тога није случајно што је најзначајнији говор на сахрани Њекрасова био управо говор Достојевског који је Њекрасова ставио у исти ред са Пушкином и Љермонтовим.

Обележено је и 100 година од смрти Николаја Гумиљова, Александра Блока и Владимира Корољенка. Сва тројица су на различите начине били жртве револуције и грађанског рата, што се није заборавило.

Највеће руске награде добили су ове године познати писци, као што је Леонид Јузефович који је за књигу „Филелин“ добио награду „Бољшаја књига“ док су му за петама Маја Кучерскаја „Лесков“ и Виктор Ремизов „Пермафрост“. Јузефовичу је рекордер јер трећи пут добија ову угледну награду.

Многи нису очекивали да ће добитник награде „Јасна Пољана“ бити Герман Садулајев чији је есејски роман „Готичка писма“, боље прошао од романа „Башта“ познате списатељице Марине Степнове коју је прредила Елена Шубина.

Александар Пељевин је добитник награде „Национални бестселер“ за психолошки роман „Покров-17“, чији се догађаји одвијају 1993. године.

Експерименталну награду „Нос“ освојила је Ала Горбунова за збирку прича „Крај света, љубави моја“.

Приповетке су ове године углавном имале среће. Овај жанр, нажалост, није био тражен од стране издавача дуги низ година. Али онда се појавила награда „Валентин Катаjев“ за најбољу кратку причу, коју је установио часопис „Јуност“, на чијем је челу познати писац Сергеј Шаргунов. Први лауреат је пермски прозаик Павел Селуков за причу „Емигрант из Бедноланда“. Председник жирија за ову награду била је Татјана Толстој.

Главна радост ове године била је у томе што пандемија није могла да уништи сајмове књига и фестивале, без којих је савремени књижевни процес као организам без крвотока. То су платформе на којима се окупљају писци и читаоци, где се излажу главни књижни новитети, а њихови аутори су такође присутни на овим догађајима.

Летос је одржан Фестивал књига „Црвени трг“ - један од најзначајнијих културних догађаја у престоници. Не постоји ништа слично нигде у свету.

Сајам књига „нон-фикшн“ одржан је ове године чак два пута у Гостином двору. Требало је да буде прошле године, али је због короне померен на ово пролеће. Организатори сајма свакако су одлучили да од 2022. године „пролећни” и „јесењи” сајмови постану традиција.

У Саратову је одржан фестивал књиге „Талас Волге“, а у Владимиру фестивал „Китоврас“. У новембру је организован Краснојарски сајам књижне културе, док је у Тули био фестивал савремене књижевности за децу и тинејџере „Литера Тула“. У Владивостоку је одржан међународни фестивал књиге „ЛИТР“. И ово није потпуна листа фестивала књига за ову годину.

Ако је веровати кумулативној оцени књига, испада да је једна од најтраженијих књига 2021. године роман Евгенија Замјатина „Ми“, баш као што се роман Џорџа Орвела „1984“ изненада појавио на листи светских бестселера. Ово су, наравно, две најбоље светске „дистопије“, али тешко је рећи зашто су баш оне данас тражене?

Гузељ Јахина и Евгеније Водоласкин имају најстабилније позиције у савременој фантастици, али углавном не у својим новим делима, већ у романима „Зулејха отвара очи“ и „Лавр“. Виктор Пелевин и Борис Акуњин су и даље у моди. Чини се да роман Алексеја Саљникова „Петрови у грипу и око њега“ постаје не само „бестселер“, већ и „дело које ће се још дуго продавати“.

У последње време изашло је много филмских адаптација модерне прозе. Реч је о серијама „Зулејха отвара очи“ и „Пребивалиште“ по роману Захара Приљепина, као и скоро свих романа Алексеја Иванова и „Немци“ по роману Александра Терехова.