На дан оснивања Републике Српске, историчар Драгомир Анђелковић овако за Спутњик укратко сумира 30 година њеног постојања.
„Од окончања рата у БиХ, РС се стално суочава са покушајима гушења. Евидентно је да западни центри моћи и Сарајево нису доживели Дејтонски мир као окончање сукоба, већ као паузу, као прелазак са ратне агресије на Србе на мирнодопску, током које би постепено РС била обесмишљена, а БиХ била претворена у централизовану државу под доминацијом сарајевске политичке елите“, истиче Анђелковић.
Српска на искушењима 30 година
Он подсећа да је РС током таквих активности Запада на почетку губила низ ингеренција, али се полако консолидовала и спречила даљи процес своје државне ерозије.
Од када се Милорад Додик учврстио на власти он је, сматра наш саговорник, онемогућио даље гушење РС. То је оно што боли Запад који је обећао Сарајеву да ће му дати БиХ – централизовану државу у којој ће Бошњаци доминирати, што се, међутим, није десило.
РС се томе супротставила, каже наш саговорник, али и истиче да покушаји њеног гушења не престају, да стално неко покушава нешто да јој отме, или је отимао, стално се налази пред новим искушењима.
Свечани дефиле поводом Дана Републике Српске у Бањалуци
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
„Сада је кренула нова фаза агресије. Евидентно са победом Џоа Бајдена у Америци евроатлантски центри моћи су решили на разним странама да крену у офанзиву, од удара на Русију, Белорусију, до гажења српских националних интереса. Ми опет, са друге стране, треба да будемо свесни да се свет довољно изменио. Ако смо створили РС када је Запад био најјачи, данас када је ослабио, а Русија и Кина су много моћније, сигурно можемо да је одржимо само ако смо јединствени и чврсти у намери да бранимо своје интересе“, уверен је овај аналитичар.
Како је повучен ороз
Некадашњи министар спољних послова, Владислав Јовановић подсећа на услове у којима је настала РС. Срби у БиХ су одбили да учествују на референдуму са питањем да ли сте за независну БиХ јер је он значио поништавање конститутивности српског народа и наметање већинског начина одлучивања.
„Тада су Срби у Босни били принуђени да оснују своју Републику Српску као меру ствари за будућа политичка одлучивања и та мера је добила свој пун епилог у Дејтонском споразуму који је признао РС као самостални ентитет у оквиру БиХ“, напомиње Јовановић.
Рат у БиХ су, како истиче, хтели Бошњаци, јер је то био једини начин да наметну своју већинску вољу другим народима у БиХ и то је хтела Америка која је охрабрила Алију Изетбеговића да повуче свој потпис са Кутиљеровог плана који су првобитно сви били прихватили. Повлачење тог потписа било је истовремено и повлачење ороза за почетак рата у Босни, нема дилему некадашњи шеф дипломатије.
У оспоравању 9. јануара, датума када је 1992. године Скупштина српског народа БиХ донела Декларацију којом је практично настала РС, уједињени су и Западни и бошњачки политичари јер то виде као симбол њене самобитности и трајања, каже Јовановић.
Мењање Дејтона на рачун Српске
И он истиче да и по потписивању Дејтонског споразума РС није престала да буде на удару.
То се, како каже наш саговорник, одмах видело по неједнаком прилазу одговорности за рат, где је кривица бачена само на једну, српску страну, али и по деловању Високог представника УН за БиХ.
Почасни строј на дефилеу поводом Дана републике Српске
© Фото : Спутњику уступила РТРС
„Он је требало више да буде привремени координатор у спровођењу Дејтонског споразума, а испоставило се да је он трајна институција, да су његова овлашћења и преко Дејтона, да може да мења Дејтон где то интереси Запада налажу и где би два ентитета била само чекаоница за стварање унитарне БиХ“, јасан је Јовановић.
Све време је, како истиче, требало ослабити моћ РС, а да се ојачају централни органи БиХ, што се постиже одузимањем надлежности које Дејтонски споразум и Устав заједничке државе признаје ентитетима. А одузимано их је, противправно, на дестине и пренете су на централне органе.
Самосталност у оквиру БиХ мора постојати
У покушају њиховог враћања имамо ситуацију да се РС оптужује за подстицање нереда и кварење односа у БиХ.
„Запад је сада увео санкције Додику и најављују и за РС. Не знам какве могу да буду, а да не буду у сукобу са Дејтонским споразумом, јер тај споразум није само производ политичке воље Запада, ту су и друге државе и Русија и Хрватска и Србија које се такође морају питати“, истиче Јовановић.
Таква једнострана противправна акција, како сматра, не може да донесе ништа добро. Срби у РС, као и свуда у свету, по многим питањима су подељени, али су јединствени у томе да морају остати самостални у оквиру БиХ, закључио је саговорник Спутњика.