„То је било изненађење за све. Ако се не варам, то је било изненађење и за Казахстан и за ОДКБ и за Русију“, рекао је Песков.
Према његовим речима, то се изненада десило, али усклађеност акција, ниво координације и сарадња са савезницима су, упркос изненађењу, омогућили правилну реакцију на изазове.
„Желим да вам објасним да то није наша ствар, нити наш прерогатив да квалификујемо претње. То је унутрашња ствар Казахстана“, изјавио је Песков.
Он је обратио пажњу на то да се на ванредној седници Савета за колективну безбедност ОДКБ говорило о конкретним претњама, али је признао, да није било речи о конкретним снагама које стоје иза догађаја у Казахстану.
„Било би наивно очекивати да се за, нешто мање од једне недеље од почетка ових трагичних догађаја, може нешто брзо променити у реаговању и анализи. Наравно, за то је потребно време“, коментарисао је Песков усавршавање система мониторинга и реаговања на претње овог типа.
Ситуација у Казахстану
Становници западног Казахстана (градова Жанаозен и Актау) масовно су изашли на улице 2. јануара у знак протеста због двоструког повећања цена за гориво. Касније су демонстрације захватиле целу државу. Власт је објавила да враћа цене на гас, међутим, ситуација се погоршала. Почели су немири, уведено је ванредно стање и позван ОДКБ.
Председник републике Касим Жомарт Токајев је 5. јануара сменио тадашњег председника Савета за безбедност земље Нурсултана Назарбајева и саопштио да ће од сада он руководити тим органом, као и да се за помоћ обратио Организацији Уговора о колективној безбедности.
ОДКБ је донео одлуку да у Казахстан пошаље мировне снаге.