Према речима казахстанског председника Касима Жомарта Токајева, ред у Казахстану је у потпуности успостављен, опасне претње безбедности земљи су отклоњене, а у оквиру противтерористичке операције ради се на идентификовању особа које су учествовале у нередима.
Зона хаоса
Како је прецизирао, мировна мисија ОДКБ-а у земљи завршиће се заједно са противтерористичком операцијом, а циљ терориста био је државни преврат.
Нападачи су користили сопствену комуникацију и пресвукли се у војне униформе, навео је Токајев, додајући да је тада „почело оно што ће вероватно ући у историју као трагедија Алма Ате“.
„Постоји идеја да се на нашој територији формира зона хаоса након чега би уследило преузимање власти. У складу са одлуком Савета безбедности Казахстана, заснованој на свеобухватној анализи снага безбедности и специјалних служби, ситуација је оквалификована као претња тероризмом и чин агресије. Збивања у Казахстану попримила су критичне црте“, напоменуо је шеф казахстанске државе.
Руски председник Владимир Путин учествовао на ванредном састанку Савета за колективну безбедност ОДКБ
© Sputnik / Алексей Никольский
/ С тим у вези, додао је да је званични Казахстан саслушао и испунио све захтеве мирних демонстраната, али да за организаторе агресије усмерене на земљу то није било важно.
Милитанти су, како каже, одустали од својих планова након што су сазнали за долазак ОДКБ-а. У земљи сада има 2.300 мировњака и њихова мисија је показала неопходност и ефикасност ОДКБ-а, сматра Токајев.
Путин: Не допустити изненађења у будућности
Са своје стране, руски председник Владимир Путин изјавио је током видео-конференције да оно што се догодило у Казахстану није ни први, ни последњи покушај спољног мешања.
„Мере које је предузео ОДКБ јасно су показале да нећемо дозволити дестабилизацију ситуације код куће, као ни реализацију сценарија такозваних обојених револуција“, истакао је председник Русије.
По његовом мишљењу, требало би „размислити о унапређењу процедура доношења одлука о употреби заједничких снага држава чланице ОДКБ-а“. Он сматра да одлуке треба доносити не само оперативно, већ и једнообразно.
Путин је напоменуо да ће цео контингент бити повучен са територије Казахстана након што обави своје задатке.
„Најважније је да нас трагични догађаји, кроз које данас пролази наша братска земља Казахстан, не изненаде у будућности, да будемо у потпуности мобилисани и спремни да пружимо отпор свим провокацијама“, закључио је руски лидер.
Лукашенко: У Казахстану смо на позив нашег брата
Истовремено, председник Белорусије Александар Лукашенко истакао је да представљање мировног контингента као окупатора не сме да се дозволи.
„Видимо да се већ предузимају такви покушаји. Нисмо никакви окупатори, нисмо дошли тамо по својој жељи. Позвао нас је наш брат, наш пријатељ, који је одговоран за ту огромну земљу“, изјавио је Лукашенко током видео-конференције.
Он је оценио да би земље-учеснице ОДКБ-а требало да се одазову на молбе таџикистанског председника Емомалија Рахмона, који је апеловао на подршку његове земље војном техником.
„Не бих волео да се ситуација попут нереда у Казахстану понови и у Таџикистану“, додао је белоруски лидер.
Лукашенко је такође изразио уверење да би и друге земље требало да извуку поуке из протеста у Казахстану, јер су, према информацијама Белоруса, терористи „бацили око и на Узбекистан“.
Јединствени списак терориста
Са своје стране, лидер Таџикистана је предложио да се формира јединствени списак терористичких организације које је ОДКБ прогласио забрањеним, а премијер Киргизије Акилбек Жапаров упозорио је на ризик преласка терориста, који су учествовали у нередима у Казахстану, преко границе – унутар земаља ОДКБ-а.
„Према постојећим информацијама, велики број ватреног оружја пао је у руке криминалних кругова“, напоменуо је премијер.
Према његовим речима, земље-учеснице ОДКБ-а дужне да „уложе заједничке напоре у циљу враћања стабилности у Казахстану и спречавања напада на војне, административне и социјалне објекте земље“.
Јерменски премијер Никол Пашињан је, са своје стране, апеловао на јачање механизама одговора на кризу ОДКБ-а. Он сматра да би то безусловно допринело даљем развоју сарадње између држава-чланица, као и јачању одговарајућих структура и механизама организације.
Подсетимо, становници западног Казахстана (градова Жанаозен и Актау) масовно су изашли на улице 2. јануара у знак протеста због двоструког повећања цена за гориво. Касније су демонстрације захватиле целу државу. Власт је објавила да враћа цене на гас, међутим, ситуација се погоршала. Почели су немири, уведено је ванредно стање и позван ОДКБ.