„Не сумњам да је то био терористички напад. Добро организован и припремљен акт агресије на Казахстан уз учешће страних бораца, углавном из земаља централне Азије, укључујући Авганистан. Било је и милитаната са Блиског истока“, рекао је Токајев, преноси прес служба председника.
Према његовим речима, „план је био да се на нашој територији формира зона контролисаног хаоса уз накнадно преузимање власти“.
„Због тога је у Казахстану покренута противтерористичка операција“, истакао је шеф државе.
Токајев је Мишелу објаснио размештање мировних снага Организације Договора о колективној безбедности (ОДКБ) на територији Казахстана.
„Они не учествују у борбеним операцијама. Њихов главни задатак је да обезбеде заштиту стратешких објеката у Алма Ати и главном граду Казахстана. То је омогућило казахстанским безбедносним снагама да се супротставе терористима“, прецизирао је Токајев.
Он је додао да су мировне снаге ОДКБ-а „распоређене у складу са члановима 2 и 4 Договора о колективној безбедности ОДКБ”.
„Они ће остати у Казахстану док се ситуација потпуно не стабилизује“, констатовао је председник.
Токајев је истакао посвећеност Казахстана поштовању свих својих међународних обавеза и потврдио своју посвећеност даљем развоју сарадње са институцијама Европске уније и њеним државама-чланицама.
Ситуација у Казахстану
Становници западног Казахстана (градова Жанаозен и Актау) масовно су изашли на улице 2. јануара у знак протеста због двоструког повећања цена за гориво. Касније су демонстрације захватиле целу државу. Власт је објавила да враћа цене на гас, међутим, ситуација се погоршала. Почели су немири, уведено је ванредно стање и позван ОДКБ.
Председник републике Касим Жомарт Токајев је 5. јануара сменио тадашњег председника Савета за безбедност земље Нурсултана Назарбајева и саопштио да ће од сада он руководити тим органом, као и да се за помоћ обратио Организацији Уговора о колективној безбедности.
ОДКБ је донео одлуку да у Казахстан пошаље мировне снаге.