Колико ће прилично песимистичне изјаве државног секретара САД и представника Беле куће, које су се чуле уочи преговора у Женеви, допринети конструктивном дијалогу?
- Могу рећи да су нас у одређеној мери разочарали сигнали које смо последњих дана чули из Вашингтона, али и из Брисела. Укратко речено, они показују да не разумеју шта нам је потребно. А нама су потребне правне гаранције, правне гаранције да се НАТО неће даље ширити, као и елиминација свега онога што је Алијанса створила у периоду од 1997. године, вођена антируским фобијама и разним лажним појмовима о томе у чему је суштина руске политике. Нема сумње да ми морамо да пронађемо решење како се не би појављивала ударна средства близу наших граница. Притом, све у законском оквиру.
Нажалост, ми чујемо разне спекулације на тему да Русија мора да уради ово или оно, предузме такав или онакав корак. Ми смо неколико пута реаговали на свим нивоима на такво постављање ствари и овде не може да буде основа за било какве договоре, па чак ни за продуктивну дискусију.
Постоји ризик да ће стране, у овом случају Русија и САД, Русија и НАТО, на предстојећим преговорима упорно тражити додирне тачке и постоји велика вероватноћа да ћемо се у тражењу додирних тачака суочити са неспремношћу наших колега из САД и НАТО да реално прихвате оно што нам је потребно. Међутим, подразумева се да ми под притиском и претњама које нам непрекидно упућују западни учесници преговора, нећемо пристати ни на какве уступке. То је потпуно искључено, јер би то онда значило да радимо против својих интереса и против интереса наше безбедности.
Како у Москви оцењују то да Американци планирају да разговарају, како они изјављују, само о ракетама и могућем смањењу вежби, односно да се концентришу само на одређене теме, а притом сте ви у децембру рекли да руски предлози нису мени из кога можете да изаберете неке тачке?
- Рећи ћу вам, а и они ће чути: ми смо спремни да разговарамо о неширењу НАТО-а, о томе да Украјина, Грузија и друге земље не треба да уђу у Алијансу, и наравно, о оним темама о којима сам већ говорио. Разговор не може бити продуктиван, базирајући се само на личном ставу, потребно је прихватити и став друге стране. Ми смо став друге стране прихватали током 30 година. Сада, под утицајем тог периода у коме смо покушавали да нађемо заједнички именитељ, показујући флексибилност, потребно је да подвучемо црту. Сада је потребно да друга страна покаже флексибилност. У случају да нису у стању да то ураде они ће се суочити са погоршањем ситуације у сфери њихове безбедности.
Генерално, како оцењујете да су САД ипак изразиле спремност да разговарају о неразмештању ракета у Украјини?
- Саслушаћемо шта ће рећи. Али понављам, потребно је то ставити у шири контекст: да ли су они спремни да обезбеде одлуку самита у Будимпешти 2008. године, да ли су спремни да дају законске гаранције да та земља, као и друге земље – постоји списак, да оне неће ући у НАТО? То остаје као отворено питање. Моје прогнозе су више песимистичне, али ћемо упорно објашњавати да без решења тих кључних задатака неће бити ни продуктивног дијалога.
У случају да Американци инсистирају на „лимитираној“ агенди, да ли се онда може ограничити на један састанак и да ли то значи да нема смисла даље разговарати?
- Ништа не могу искључити, то је сасвим могућ сценарио, и Американци, а посебно друге земље чланице НАТО-а, не би требало да имају никакве илузије на ову тему. Ми тамо не идемо са пруженом руком, већ са јасно прецизираним задатком, који је неопходно решити на основу оних услова које смо одредили. То је све.
Да ли ће се после тога оставити могућност за будуће консултације? Или ће се ограничити само на ове контакте у случају да не дође до продуктивног дијалога?
- Ако будемо ишли у круг и понављали једно те исто, ако не видимо ни најмањи знак спремности друге стране да узмем у обзир наше приоритете, да на њих одреагује на конструктиван начин, онда ће дијалог бити бесмислен. У чему је смисао да се он настави? Ја не разумем.
Зашто САД инсистирају на томе и називају преговоре у Женеви о безбедносним гаранцијама делом стратешког дијалога? Колико се сећам, Москва је навела да су то ипак одвојене теме.
- Од самог почетка је било јасно да они теже томе да се наше идеје, наши предлози и наши приступи „инкорпорирају“ у то технолошко окружење у смислу дипломатије која се развила последњих деценија. Чини ми се да би они све то занемари и пребаци на ОЕБС, где смо више пута покушавали да се бавимо овим темама, али са минималним резултатима.
Они желе да обнове делатност Савета Русија-НАТО али под њиховим условима, према оној агенди која им одговара, са акцентом на такозвану деескалацију, на такозвану „руску агресију“ на Украјину, нама је то неприхватљиво. Њима није пријатно да воде билатерални дијалог са нама, јер осећају очи и уши НАТО групе која је највише антируски расположена. Наш приступ је сасвим другачији, ми бисмо, пре свега, желели да преговарамо са Сједињеним Америчким Државама и да проверимо колико су спремни да предузму одлуке у тренутно тешком, али не бих рекао забрињавајућем тренутку у погледу безбедности Европе.
Али сви ови познати једни другима приступи могу се, наравно, спровести, али они су по нама секундарни у односу на руско-амерички пут и представљају понављања онога што је раније спроведено. Међутим, за нас нема никаквих изненађења у приступу који је јавно објавила америчка страна уочи преговора, ми смо на то спремни. Видећемо шта ће се на крају догодити.