Један од најпозитивнијих сигнала састанка у Женеви је да дипломатски канал није мртав и да владе обе земље желе да наставе преговоре, оцењују експерти.
„С обзиром на то да ничег сличног није било 30 година, ово нису безнадежни преговори. За скоро осам сати правог, мукотрпног рада дипломата много тога је разјашњено, али je још рано да се сумирају коначни резултати…“, сматра руски експерт Андреј Кошкин.
Он је напоменуо да америчка делегација није спремна да разговара о два од три кључна руска предлога – о одустајању од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о повлачењу америчких снага и наоружања из источне Европе. Истовремено, САД су, по свему судећи, спремне на компромис око трећег руског захтева – да одустану од распоређивања ударног наоружања у Европи, које може да угрози Русију.
„Американци су, наравно, забринути за сопствену безбедност, стратешко обуздавање. Сада је важно показати да имамо принципијелне позиције, које се састоје у правном учвршћивању статуса који је био пре 1997. године, док америчке снаге и оружје нису почели да се ‘пузајући’ шире по државама источне Европе, балканског региона ка нашим границама. Треба се вратити том питању и добити правне гаранције“, сматра Кошкин.
САД уништиле систем колективне безбедности
Током руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама у Женеви руска страна је поновила да Москва нема планове, нити намере да „напада“ Украјину, а да се све мере за борбену обуку снага спроводе на руској територији, те нема разлога за страх од било каквог сценарија ескалације у том погледу.
Међутим, обе стране су остале при свом ставу када је реч о (не)ширењу НАТО-а. Москва је јасно дала до знања да ће уколико не буде било напретка на тему неширења НАТО-а и неразмештања ракета у близини Русије, рад са САД на другим аспектима безбедносних гаранција бити упитан. Русија тражи чврсте гаранције да Украјина и Грузија никада неће постати чланице НАТО-а. Међутим, Вашингтон се држи позиције да „САД неће никоме дозволити да затвори врата НАТО-а за било којој земљи“, али су спремне да разговарају са Русијом о размештању ракетног наоружања и ограничењу војних вежби.
После састанка у Женеви, заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков отворено je рекао да би Русија могла да пружи војни одговор у случају да НАТО размести стратешко наоружање средњег и кратког домета у Европи.
Генерални директор Центра за политичке информације Алексеј Мухин констатује да су САД последњих година у великој мери уништиле систем колективне безбедности, а да Русија, покушавајући сада да га обнови, иде линијом приморавања америчке стране да тај систем поново оживи.
„Наравно, тај ‘бекраунд’ коју су акумулирали амерички политичари не дозвољава им да маневришу и створе балансиран систем безбедности без губитака репутације. Руска страна је тога свесна. Неопходно је помно пратити у којим конкретним правцима руска и америчка страна имају шансу да се договоре. Заправо, ми смо тек на самом почетку пута великих преговора и биће крајње лоше ако, кривицом америчке стране, ови преговори буду прекинути. То ће значити да слабост америчке реалне политике не дозвољава нашим партнерима да чак и изгледају као јака страна“, оценио је Мухин.
Има ли разлога за оптимизам?
Такође, поједини руски експерти напомињу и да је реакција Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) током догађаја у Казахстану била адут Русије у преговорима са САД и НАТО-ом, пошто је тиме Владимир Путин јасно ставио до знања Западу да се покушаји „обојених револуција“ на постсовјетском простору сматрају преласком „црвених линија“, а да ће одговор ОДКБ-а, ако се оне пређу, бити брз и оштар.
Ипак, већина руских експерата и политичара је сагласна да се о резултатима преговора конкретније моћи да се говори тек након састанка Савета Русија–НАТО, 12. јануара, у Бриселу и састанка ОЕБС-а у Бечу, заказаног дан касније.
Заменик шефа руске дипломатије Александар Грушко је изјавио да очекивања од састанка у Бриселу нису велика, али се Москва нада конструктивном дијалогу. Према његовим речима, руска делегација иде тамо са апсолутно реалним очекивањима и надом да ће то, ипак бити озбиљан, садржајан разговор о кључним, фундаменталним проблемима европске безбедности. Како је рекао, НАТО је дуго година прећуткивао потешкоће, а на став Москве гледао као на „појаву неповерења према мирољубивом карактеру НАТО-а“.
Он је истакао да сада долази „тренутак истине“ у односима Русије и Алијансе.
Иако је портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио да Кремљ за сада не гаји оптимизам да ће се договорити са Америком, руски експерт Владимир Шаповалов сматра да ће пре или касније бити постигнути безбедносни договори.
„Ми захтевамо од НАТО-а да заустави своју експанзију. Постоји ли шанса да нам НАТО земље изађу у сусрет по том питању? Мислим да су шансе мале. Међутим, сама чињеница да се преговори одржавају указује на то да Запад већ почиње да преиспитује ту улогу и те акције – агресивне, експанзионистичке – које су се дешавале у протеклих 30 година. Сигуран сам да ће пре или касније ипак бити постигнути договори, пошто се уздам у здрав разум западних лидера. Као пример навео бих период Хладног рата, када је после неконтролисаног и ничим ограниченог периода ескалације напетости, који је забележен педесетих и у првој половини шездесетих година прошлог века, ипак наступио период релаксације односа“, закључио је Шаповалов.
Москва је спремна за даљи рад са Америком о безбедносним питањима и сматра да, упркос свему, постоји основа за споразуме са САД и НАТО-ом о безбедносним гаранцијама, тим пре што предстоје преговори о безбедносним гаранцијама на састанку Савета Русија–НАТО у Бриселу и на Сталном савету ОЕБС-а у Бечу
Подсетимо, руску делегацију на преговорима у Женеви предводили су заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков и заменик министра одбране Александар Фомин, док је на челу Американца била заменица државног секретара Венди Шерман.