Како се наводи на сајту Одбора, документ је назван Акт о заштити суверенитета Украјине.
„Потребне су санкције против званичника, укључујући председника Путина, премијера, министра спољних послова, министра одбране, начелника Генералштаба Оружаних снага и команданата различитих родова оружаних снага“, наводи се у нацрту.
Осим тога, сенатори су предложили да се забране трансакције са примарним и секундарним државним дугом Русије, као и да се уведу ограничења за најмање три од предложених финансијских институција: „Сбербанк“, „ВТБ“, „Гаспромбанк“, „ВЕБ.РФ“, „Руски фонд за директне инвестиције“, „Московска кредитна банка“, „Алфа банка“, „Россељхозбанк“, „ФК Откритие“, „Промсвјазбанк“, „Совкомбанк“ и „Транскапиталбанк“.
У другој тачки предлажу се санкције „вршиоцима специјализованих услуга за размену финансијских порука (нпр. СВИФТ)“.
Нацртом се такође предвиђа додела додатне хитне помоћи Кијеву у износу од 500 милиона долара у фискалној 2022. ако се ситуација погорша.
Како се наводи, овај предлог закона „шаље јасан сигнал” о спремности САД да постигну „разорне последице“ по руску економију у случају ескалације ситуације око Украјине.
Раније је „Вашингтон пост“, позивајући се на представника Савета за националну безбедност писао да је администрација америчког председника Џозефа Бајдена подржала овај предлог закона.
Вашингтон је више пута изјављивао да припрема неке „невиђене“ санкција Русији, које ће бити уведене уколико почне војни сукоб између Москве и Кијева. О томе су говорили потпредседница Камала Харис, државни секретар Ентони Блинкен и његова заменица Викторија Нуланд.
Подсетимо, украјинске власти, али и бројни западни политичари, у последње време често спомињу могућност руске офанзиве на Украјину иако Москва категорички одбацује све оптужбе тврдећи да Русија не намерава никога да нападне.