„Русија крши своје обавезе својим недавним дејствима на границама Украјине и на незаконито анексираном Криму. Велика Британија и наши савезници су уједињени у нашој подршци суверенитету и територијалном интегритету Украјине и ми се супротстављамо претећем понашању Кремља. Оно што се следеће деси биће апсолутно критично за мир и безбедност у Европи. Једини пут напред за Русију је деескалација и укључивање у садржајне дискусије“, нагласила је министарка.
Према њеним речима, Велика Британија и њени савезници „јасно су ставили до знања Русији да је њено војно повећавање на украјинској граници и на незаконито припојеном Криму неприхватљиво“.
„Даља војна инвазија у Украјину била би озбиљна стратешка грешка и имала би озбиљне последице по руску економију, укључујући и договорене санкције. Застој у дуготрајном сукобу коштаће животе и нанети штету на обе стране. То је реалност оружаног сукоба, као што смо раније видели“, закључила је министарка.
У Бриселу је у среду одржана седница Савета Русија-НАТО. На челу руске делегације је заменик шефа дипломатије Русије Александар Грушко који је пет година био стални представник Русије при НАТО и заменик министра одбране Александар Фомин.
Са друге стране, Алијансу на преговорима представљају стални представници 30 држава-чланица НАТО-а, генерални секретар Јенс Столтенберг и заменица државног секретара САД Венди Шерман.
Састанак у Бриселу је наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.
Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.