„Добро је што учесници седнице Савета Русија-НАТО разговарају једни са другима. Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок је указала да дипломатија игра главну улогу, тако и јесте. Али мислим да се не назиру могући резултати у краткорочној перспективи“, оценио је Котре поводом данашње седнице Савета Русија-НАТО која је одржана у Бриселу.
Он сматра да ће се наставити постепено зближавање и да ће се поверење у односима враћати корак по корак.
„Русија је по окончању Хладног рата такорећи била ухваћена у обруч, ширење НАТО-а на исток десило се упркос договорима, Алијанса се приближила руским границама, Америка је свуда отворила базе. Русија с правом има мучан осећај и има право да инсистира да Украјина сада не уђе у НАТО“, истакао је парламентарац.
С тим у вези, Котре каже да би „требало да уследе“ гаранције Запада да ће одустати од ширења Алијансе и приступања Украјине НАТО-у из више разлога – Москва има „негативно искуство“, а такође и зато што је то „потпуно легитиман захтев“.
Он је подсетио на Кубанску кризу када је Совјетски Савез одустао од идеје распоређивања ракета на Куби након што су САД тражиле од њега да обустави „те претеће активности“.
У Бриселу је око 14 часова завршена седница Савета Русија-НАТО. Тај састанак је наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.
Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.
Раније је руски председник Владимир Путин изјавио да је Запад небројено пута обећавао Русији равноправну безбедност и кршио та обећања, натеравши тако Москву да захтева писане гаранције за сопствену безбедност.