Ово не може вечно: Сарајево покреће поступке који доказују да Босна и Херцеговина

Ово каже за Спутњик заменик министра одбране БиХ Мирко Околић.

Покушаји стигматизације Срба због прославе Дана Републике Српске створене 9. јануара и ратом посведочене, ове године добили су на новом замаху.

Ако су до сада и покретани поступци против српских генерала и официра који су учествовали у прослави рођења Републике, ове године мере су проширене и на бригадире, а као одговор у Бужиму је организован дефиле паравојних формација које су упозориле на могућу репризу 1992.

Ко заговара рат- нека га буде у његовој кући

Мирко Околић каже за Спутњик да су притисци и раније постојали, али да покретање поступка против њега и још пет припадника Оружаних снага БиХ српске националности говори да се ствари усложњавају, и да не иду у прилог очувању заједничких институција.

„Ово је знак да БиХ улази у све већу агонију те да мора нешто променити уколико жели да нормално функционише. Подсећам да ми никада нисмо, без обзира да ли је то за нас прихватљиво или не, правили проблем због прославе њихових празника 1. марта. РС је створена у миру, пре рата, и тај датум се не може променити. Очито да је по среди покушај притиска на одређене људе не би ли се они поколебали у својим ставовима, међутим, то није извесно. Једино што можемо да предложимо јесте да седнемо за сто и размотримо могућности како БиХ даље може да функционише. Нас нити интересује рат нити ратни сукоби“, каже Околић, додајући да РС заговара легитимну политичку борбу искључиво у оквирима Дејтонског мировног споразума.

Када је реч о најави министра одбране БиХ да ће Министарство покренути поступак и против њега, Околић подсећа да је он члан Савета министара и да је познато ко га бира и коме он одговара.

„Остављам простор да министар Сифет Поџић и Министарство поднесу захтев Тужилаштву да испита да ли у поступку против мене има елемената кривичне одговорности“.

Пуцањ из прангије у функцији застрашивања Срба

Пуцањ у празно, или, тачније, пуцањ из прангије, коментарише покретање дисциплинских поступака против припадника Оружаних снага БиХ српске националности уставни правник Радомир Лукић. Он каже да су такве претње у функцији застрашивања Срба којима треба наметнути осећај личне, колективне и историјске кривице, а затим их сатерати у мишје рупе.

„Пук из РС у Оружаним снагама БиХ је пук РС и он је обавезан да учествује у свему ономе што је значајно за РС, независно од тога што је Уставни суд својевремено донео политичку, а не правну одлуку, у орвеловском духу, да је прослава Дана РС противна Уставу на основу Конвенције о забрани расне дискриминације“.

О правним инструментима, сматра, нема ни говора, јер непознаница је коју врсту поступка могу да покрену и како могу некога да казне.

Почасни строј на дефилеу поводом Дана републике Српске

„То су све кораци који говоре у прилог немогућности прихватљивог суживота у БиХ. Ако они буду тако корачали неће далеко догурати. Политички али и историјски сумануто је све што раде, уверени да могу да владају БиХ и да могу другим конститутивним народима да намећу своје обрасце живота. Срби нису њима наметали своје обрасце 1992. већ су нудили заједнички живот и проналажење уставног институционалног аранжмана што су они одбијали. То не може вечно да траје“.

Најава убрзаног распада државе

Да је најава министра одбране БиХ о покретању поступка против Срба, учесника на прослави Дана РС, исхитрен потез без правних основа, сматра и аналитичар Обрад Кесић

„Министар нема ингеренције да нареди начелнику, команданту Оружаних снага било шта, већ захтеви долазе од чланова Председништва. Можда он мисли да је члан Председништва, али није, па самим тим и нема овлашћења за повлачење таквих потеза. Евентуално кажњавање српских припадника Оружаних снага БиХ био би још један ударац на заједничке институције и најава убрзаног распада ове државе“.

РС је старија од заједничке државе

Ову битку око Дана Републике, сматра Кесић, они неће добити. Српски народ одлучује који ће празник да слави и када ће да га слави и неприхватљиво је, каже, да било ко са стране, ма о којој сили да је реч, убеђује српски народ у супротно. Чињеница да је РС основана пре Дејтонског споразума, па самим тим и старија од заједничке државе, посебно је, указује, непријатна Сарајеву, јер они би желеле и да РС представе као нешто што су они нама дали, а не нешто што је резултат одлучности и жртве српског народа у БиХ.

Свечани дефиле поводом Дана Републике Српске у Бањалуци

Марш у Бужиму и најава рехабилитације Зелених беретки што је уследило као одговор на прославу Дана РС, примећују саговорници Спутњика, није наишло на осуду међународног фактора. То је, сматра Кесић, лицемерје које уништава поверење кључно за опстанак заједничке државе. Исто тако, подсећа, и Бакир Изетбеговић говори о припремама за рат и сукобима, и нико га за то не осуђује.

Неко се спрема за рат?

Поводом изјаве бившег команданта тзв. Армије БиХ Хамдије Абића да ће се репризирати 1992, Радомир Лукић подсећа да је прва национална странка образована у БиХ, а чије припремање је трајало деценијама, била Странка демократске акције.

„Прва национална странка није била Српска демократска странка. Она је настала тек као одговор на национално хомогенизовање ондашњих муслимана, а данашњих Бошњака. Потом, прве паравојне формације које су образоване у БиХ, уз оне хрватске, биле су Зелене беретке. Срби се нису тада почели паравојно организовати. Ми смо дубоко веровали у то да ће се поштовати уставни поредак Југославије и да ће оружане и полицијске снаге спречити све врсте сукоба. Преварили смо се“, каже Лукић додајући да када неко данас призива 1992. то значи да је спреман да учини оно што је 1992.- да нас уведе у рат

САД немају ни право ни слободу да се мешају

Само на тај начин, сматра, могуће је разумети тврдње да је поново на делу 1992.

„У њиховим главама вероватно јесте, а у нашим српским заиста није тако“.

Ограђујући се од аутентичности позива које су САД упутиле властима Босне и Херцеговине да истраже извештаје у којима се наводи да су у свечаностима које су протеклог викенда одржане у Републици Српској величани ратни злочинци, Лукић каже да оне немају никакво право, па чак ни слободу, да се на тај начин обрате државним органима БиХ јер то није у складу са међународним правом и представља мешање у унутрашње ствари једне државе која треба да је суверена, самостална и независна.