Спој народне лирике и уметничке музике који нас чини поносним у свету - „Косовске” Милоша Зупца

Необичан спој лирске народне песме пореклом с Косова и Метохије, с прегрштом митолошких мотива, одевен је у модеран музички израз, с примесама блуза, чиме се добио ретко квалитетан спој народне лирике и ауторске музике.

„Косово је за мене, пре свега, језик у који су се склониле генерације наших предака”, каже Милош Зубац, који је успео да пресади косовску лирску грађу у „аутентичан музички свет који је одсањао један Херцеговац из Војводине”.

„То је изванредно, аутентично музичко тумачење косовске лирске поезије која нема премца по својој аутентичности, лепоти и снази и спада у врхунац српске културне баштине. Лепота и уметнички домети овог дела превазилазе нашу земљу, о чему нарочито сликовито говоре рецензије и препоруке уважених стручњака за музику из Енглеске. Скоро се није догодило да чак три значајна медија у Лондону извештавају о албуму савремене српске музике. Зато нам је посебно драго што смо у могућности не само да подржимо рад нашег уваженог члана, него и да домаћој и светској јавности представимо важно уметничко дело нашег народа, спој колективног и индивидуалног надахнућа”, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.

Забрањена љубав, змај који отима девојку, мома која равноправно разговара с ветром, мајка која моли виле да јој ослободе сина, делија-девојка... Ово су неки од мотива који су уткани у лирске песме с Косова и Метохије.

„Расти, расти, мој боре зелени”, „Соко бира где ће наћи мира”, „Виле пролетоше”, „Заспала мома крај мора”, „Аој, коњче, добро моје”, „Разболе се, мајко, Јеврима девојка”, „Хајде, момо, да те водим дома”, „Прошетало злато материно”, „Два се драга врло миловала”, „Змај прелете зеленијем лугом” – називи су десет изабраних песама за које је Милош Зубац написао музику на албуму „Косовске”.

„Одабрао сам десет песама, а лако сам могао одабрати стотину. Косовска лирика је богата и по мотивима и по броју забележених песама, али полако и сигурно пада у заборав. А то је штета и грех, не толико према самој лирици и нашим прецима, колико према нама самима и нашим потомцима, јер је то даровано богатство које својевољно губимо. Недовољно познавање тог богатства свакако долази с чињеницом да се упознавање народне књижевности углавном завршава с Вуком Караџићем који није имао прилике да путује по Косову и Метохији, тада још под турском окупацијом. О богатству наше народне лирике са ових простора стекао сам темељније увиде у антологији коју је сачинио Владимир Бован”, истиче Зубац и описује како се лудо заљубио у ове песме.

„Косово је за мене, пре свега, симболички језик у који су се склониле генерације наших предака. У тај језик, фасцинантно леп, учитали су своју енергију, информације, искуства, сазнања, судбине, рађања и умирања. Само у језику их сада можемо срести и они из истога језика могу видети нас. Прва и последња одбрана једног народа је његова култура. Српска песма с Косова и Метохије тврђа је од камених зидина Новог Брда”, појашњава Зубац.

У рецензији албума „Косовске”, енглески новинар Еди Куни написао је да је на прво слушање реч о аполитичном делу, које непорециво показује да постоји српско наслеђе на Косову и Метохији, и да је заштита тог наслеђа дубоко политички значајна за бившу Југославију.

„Начинити такву тврдњу само на основу љубави и лепоте – сасвим је изузетно остварење. Љубав и лепоту нико не може порећи”, навео је Куни.

Милош Зубац је књижевник, есејиста, кантаутор и сценски приповедач. Школовао се и докторирaо на Катедри за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Објавио је осам књига, од којих је пет песничких збирки. Две деценије води музичку групу „Пркос Друмски”, с којом је објавио седам албума, а сарађује и с другим контауторима и саставима. Један је од људи заслужних за настајање фестивала регионалне ауторске музике „Поезика” и регионалног музичког колектива „Нови Одметници”. Први је добитник награде „Струне од светла” за посебан допринос афирмацији песничке речи у рок и блуз музици. Његова поезија и проза превођене су на енглески, француски, немачки и словачки језик.