„Учествујемо у дискусији о архитектури безбедности у Европи. ЕУ ће током ових дискусија изнети своје предлоге. Између осталог, потребно је разговарати о механизмима консултација , спречавања инцидената, врућих линија за ванредни случај и друге мере које могу помоћи да се смањи напетост“, саопштио је Борељ.
Предлог Москве о неширењу НАТО-а и повлачењу снага Алијансе из држава које се граниче са Русијом је неприхватљив, сматра Борељ.
„Ради се о врло конкретним захтевима који су се такође суочили са конкретним одбијањем. Ствар је у томе да, желели ми то или не да Украјина постане чланица НАТО-а, ми не желимо да сувереним државама указују да не могу да доносе одређене одлуке. То се тиче Украјине, Финске, Шведске и сваке друге суверене државе. Дискусија се наставља, али ја видим да постоје јасан став са обе стране. Ти захтеви не могу бити прихваћени, то је став Европљана“, закључио је европски званичник.
Раније је и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио да ће Алијанса представити своје предлоге виђења безбедности.
Бриселу је у среду одржана седница Савета Русија-НАТО који је био наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.
Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.