„Ми смо изнели наше иницијативе за излазак из кризне ситуације. Растумачили смо их у Женеви 10. јануара, а 12. јануара у оквиру Савета Русија-НАТО у Бриселу. Чекамо адекватну реакцију, али не у форми популистичких изјава, него аргументоване писане предлоге“, рекао је руски амбасадор.
Антонов сматра да Вашингтон није у стању да аргументовано брани своју тачку гледишта на преговорима.
„Стиче се утисак да су амерички политичари преко медија лансирали мит о 'неизбежној руској инвазији на Украјину' и сада превазилазе сопствене фобије. Штавише, иза захтева законодаваца да се наша земља 'болније казни' крије се покушај утицаја на Русију у светлу преговора о европској безбедности који се воде“, закључује Антонов.
У Бриселу је у среду одржана седница Савета Русија-НАТО који је био наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.
Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.
Какве су шансе да НАТО пристане захтев Русије о неширењу на исток, може ли се успоставити нов систем безбедности који не би био заснован на конфронтацији колективног Запада и Русије и да ли је уопште могуће веровати у евентуалне гаранције САД и НАТО-а сазнајте у емисији „Свет са Спутњиком“: