Јовановић, дипломата у пензији и одличан познавалац глобалне политике, истиче да та недовршеност у поруци Блинкена Куртију - није случајна.
Недоречена порука која је све рекла
„Поставља се питање шта је стварни циљ ове поруке. А стварни циљ је да се власт у Приштини дисциплинује и да се натера да настави дијалог али са пуном одговорношћу и коопретивношћу. Међутим, под тим мисле да би дијалог са Београдом могао да иде корак или два, три даље али у правцу који је у интересу и Америке, и Приштине а то је пуна нормализација односа односно, признавање Косова од стране Београда,“ објашњава Јовановић.
За то је, међутим, како каже, потребно време и Америка је тога свесна а вакуум који се створио у преговорима заслугом Приштине прети да угрози тај њихов заједнички финални циљ.
„Јер ако се овако настави растао би утисак о неспособности и Европске уније али и Америке да било шта политички реше на шта су се обавезале преношењем дијалога из УН на ЕУ. Тако је изјава Блинкена, као и изјава Жозефа Бореља, високог представника ЕУ, и портпарола ЕУ Петра Стана који Приштину позивају да настави дијалог и престане са стављањем препрека, па и да оснује ЗСО као обавезу коју је преузела - додуше не кажу у ком року – не само слична по тоналитету него и по циљу. Јер и Вашингтон и Брисел су на истом путу. У том смислу су им и поруке половичне,“ образлаже наш саговорник.
ЕУ, САД и Приштина имају исти циљ
Јовановић прецизира да је тај исти циљ САД, ЕУ и Куртија да Србија призна независност тзв. Косова.
„У том смислу се повећавају и понуде из ЕУ Србији у погледу њеног даљег кретања ка чланству. Кластер који је отворен и најаве подршке и помоћи Србији иду све у том правцу,“ сматра саговорник Спутњика.
Према његовим речима, то треба да подсети Србију да њен пут до ЕУ има познату цену, иако се то не наглашава – а то је признање Косова. Само тако можемо да уђемо у Унију, а то је интерес и Вашингтона, додаје он.
На наше питање зашто Америке није директна кад је у питању Косово које очигледно успорава пре свега Америку да реши ово питање, Јовановић каже следеће:
„Албански лоби у Америци је веома јак у Конгресу и уопште у америчком политичком друштву и зато садашња америчка власт, мора да пази да тај лоби не изазове. Зато се бирају речи када се обраћају Приштини.“
Курти се ослања на Немачку
С друге стране, напомиње Јовановић, Курти који је човек Немачке сматра да му је подршка Немачке довољна и зато се и понаша помало ноншалантно према порукама из Вашингтона.
„И Немачка има интерес да задржи моћ по овом питању, иако и она жели исти крај као и Америке јер другачије не може да буде с обзиром да је Косово њихово чедо. Али се „рву“ око тога ко ће имати више утицаја на њега“, закључује наш саговорник.
Блинкен је у писму Куртију нагласио да треба да се постигне договор о питању енергетике на северу Косова и да се оствари напредак по питању несталих, јер је то у интересу Косова.
Амерички секретар позива владу у Приштини и да потврди судске пресуде - посебно оне које се односе на права мањина, а помињане су и приликом недавних притисака САД и других косовских партнера, кад је реч о Заједници општина са српском већином и земљишту око манастира Дечани.
Такође је истакао да је однос Косова и Сједињених Држава укорењен у, како каже, заједничким демократским вредностима и посвећености сувереном и независном Косову, али и да нерешени односи Београда и Приштине остају препрека за чланство у европским и евроатланским институцијама и понудио подршку дијалогу који води Европска унија.
Курти је писмо америчког секретара објавио на свом Твитер налогу, а одговорио је само на део који њему одговара: „Косово је захвално САД на посвећености нормализацији односа између Косова и Србије, путем правно обавезујућег споразума усредсређеног на међусобно признавање.“