Највећи раст у потражњи за електричном енергијом забележен је прошле године, због чега је долазило до несташица у главним економијама и историјски високог скока цена и рекордних емисија загађења, наводе из Међународне агенције за енергију (ИЕА), преноси Гардијан.
У годишњем извештају ИЕА наводи се да би таква ситуација могла да потраје наредне три године, са озбиљним последицама по потрошаче и економије, уколико не дође до брзих структурних промена у производњи.
„Оштри скокови цена струје у последње време направили су проблеме за многа домаћинства и фирме широм света и постоји опасност да буду покретач друштвених и политичких тензиија“, наводи извршни директор ИЕА Фатих Бирол.
Глобална цена струје порасла је за 6 одсто у 2021. услед економског опоравка после пандемијске рецесионе 2020. То је највећи раст цене од 2010, када је струја поскупела услед опоравка после светске економске кризе из 2008.
Не само да је цена струје забележила историјски скок, већ је и потражња била највећа у историји, са чак 1.500 тераватсати, што је највише до сада забележено.
Тако се и Велика Британија суочила са енергетском кризом, јер су цене струје достигле рекордне износе, будући да та држава половину струје добија из електрана на гас, чија је цена такође скочила, наводи Гардијан.
Глобална јагма за струјом довела је до рекордног загађења, јер се поједине економије враћају јефтинијим изворима производње, термоелектранама на угаљ.
Зато из ИЕА позивају на „веће инвестиције у технологије са мањом емисијом штетних гасова, укључујући и обновљиве изворе, енергетски ефикасне изворе, као и нуклеарну енергију“.
Извештај ИЕА наводи да је производња струје из обновљивих извора енергије повећана за шест одсто у 2021, али то није било довољно да се одржи трка са убрзаном тражњом.
Производња струје на угаљ порасла је девет одсто, на гас два одсто, а на нуклеарну енергију 3,5 одсто.
Фатих Бирол наводи да је порасла и емисија угљен-диоксида приликом производње енергије за седам одсто.