„Иза свих ових догађаја су државе. Имајте на уму да су се у августу 2020. године те државе усмериле ка нама. Наравно, све су то закувале њихове специјалне службе. Ми смо то видели, они нису ништа сакривали. Сломили смо им рогове и они су из тога извели закључак“, рекао је Лукашенко.
Белоруски председник је изјавио да је главни закључак колективног Запада, након догађаја у Белорусији, био то да би требало да настави да крије своје интересе.
„Специјалне службе су радиле, а заинтересоване државе нису привлачиле пажњу, нико то није приметио. Мислите да су протести великих размера могли преко ноћи да се појаве у тако великој држави као што је Казахстан? То не може тек тако да се догоди“, констатовао је Лукашенко.
Он је обратио пажњу да се у Казахстану укрштају интереси великих транснационалних компанија.
„Зато је дата команда: ‘Не журите, полако, када буде све јасно онда ћемо ступити на сцену’. Цитирао сам податке до којих је дошла наша обавештајна служба у првим данима протеста. Казахстан је, као и Белорусија – чвориште. Ми у Европи, а они у Централној Азији“, појаснио је председник Белорусије.
Он је додао да је из Казахстана било могуће потпалити ситуацију и у Русији, избрисати авганистанску срамоту коју су допустиле САД (државни преврат и повлачење америчке војске), утицати не само на Кину, већ и на целокупну Азију. Због тога су улози били високи.
Масовни протести у Казахстану почели су првих дана нове године. Становници Жанаозена и Актауа, градова у Мангистауској области, изашли су на митинге протестујући због двоструког поскупљења течног нафтног гаса, што је Министарство енергетике образложило чињеницом да су од 1. јануара цене почеле да се формирају на електронским берзама на основу понуде и потражње. Протести су потом прерасли у нереде.