„Тамо су деловале не само криминалне групе бандита, пљачкаша, већ и организоване наоружане групе, које су имале другачије циљеве, терористичке“, рекао је Зас у интервјуу за ТВ станицу „Белорусија 1“ и додао да су те групе било одлично припремљене и обучене.
За време нереда коришћена је велика количина оружја и то не само оно које је однето из продавница наоружања или отето од снага безбедности, него и оно које је „очигледно раније припремљено“, додао је он.
Како је додао, међу приведеним лицима има странаца, али се не може рећи да су они доминантна група.
Како је додао, међу приведеним лицима има странаца, али се не може рећи да су они доминантна група.
Зас је додао да се ситуација у Казахстану поправља, да је прекретница начињена али да је пред властима још доста посла.
Оценио је да је одлука Казахстана да се обрати ОДКБ за помоћ била основана и у складу са ситуацијом.
„Међу земљама ОДКБ није било никаквих сумњи. Свима је било јасно да је сасвим на месту то што се организацији обратио председник Казахстана и у складу са ситуацијом. Постојале су претње по државу и сви су схватали да Казахстану треба помоћи“, рекао је Зас и додао да нема сумње да је деловање мировњака организације било легитимно.
Према његовим речима, током мисије у Казахстану није било напада на мировњаке.
„Било је различитих ситуација, али неких озбиљнијих сукоба није било, они су спречени и напада није било и ниједног конфликта са локалним становништвом“, истакао је генерални секретар Зас.
Последња група мировњака вратиће се из Казахстана до 19. јануара.
Када је реч о оценама мисије ОДКБ са стране Запада, Зас указује на политизацију.
„Сада су односи и дијалог између САД и Запада и Русије сложении наравно активности у којима учествује Русија такође ће бити исполитизоване“, истакао је генерални секретар ОДКБ.
Протести у Казахстану
Масовни протести у Казахстану почели су у првим данима 2022. године – становници градова Жанаозен и Актау на западу земље почели су да протестују због двоструког повећања цена течног гаса. Касније су се протести проширили и на друге градове, укључујући Алма Ату, стару престоницу и највећи град у земљи: тамо су почели да пљачкају, милитанти су напали државне институције и одузимали оружје.
Као одговор, власти су увеле ванредно стање широм земље до 19. јануара и покренуле противтерористичку операцију.
Ујутро 5. јануара председник Казахстана Касим Жомарт Токајев распустио је владу и преузео функцију председавајућег Савета безбедности. Токајев је на првој седници Савета безбедности под његовим руководством описао ситуацију у Казахстану као подривање интегритета државе и рекао да је од ОДКБ-а затражио помоћ „за превазилажење терористичке претње“.