Фестивал забавне и поп музике Београдско пролеће одржаће се 29. априла у Комбанк дворани, у некадашњем Дому синдиката, на месту где је и рођен пре више од шест деценија. Овај престижни југословенски фестивал забавне музике одржавао се од 1961. до 2000. године.
На сцени дворане Дома синдиката 17. априла 1961. одржан је први Фестивал забавне музике Београдско пролеће на коме су наступиле тадашње највеће звезде популарне музике Ђорђе Марјановић, Предраг Гојковић Цуне, Тереза Кесовија, Лола Новаковић, Нада Кнежевић, Душан Јакшић, Радослав Граић и Марко Новосел.
Српски Сан Ремо
Београдско пролеће било је замишљено као пандан тадашњем Опатијском фестивалу као и чувеном италијанском фестивалу у Сан Рему. После гашења фестивала, покојни Војкан Борисављевић покушао је да га оживи 2009, 2010. и 2014. године под другим називом „Пролеће у Београду“.
Организатори обновљеног Београдског пролећа Комбанк дворана, Радио-телевизија Србије и медијска компанија „Колор прес група“ најавили су да ће наставити традицију одржавања фестивала и да ће поново од пролећа на Великој сцени бити присутни музички уметници домаће забавне сцене.
Први човек „Колор прес групе“ Роберт Чобан каже за Спутњик да се идеја за поновно одржавање фестивала родила у синергији између РТС-а који је преносио Београдско пролеће од 1961. године и чији је симфонијски оркестар био пратња учесницима и Комбанк дворане која је откупила права на име и организацију од Удружења џез и рок музичара.
„Колор прес група“ се ту наметнула као трећи, медијски партнер, пошто има више медијских издања у више држава региона и бави се организацијом сличних догађаја, додаје Чобан.
Ни носталгија, ни ретро-одјек старих времена
„Србија има пуно извођача забавне музике који пуне дворане широм Босне, Хрватске и Словеније и немогуће је да нема ниједан фестивал а да их Хрватска има неколико. Мислим да је ово прави начин да Београд добије фестивал а да то не буде тамо нека носталгија или ретро-одјек старих времена него да рефлектује и нове трендове и буде присутан на друштвеним мрежама, да се гласа на друштвеним мрежама и све што доносе савремена времена“, истиче Чобан.
Уз напомену да је довољно стар да би се сећао фестивала али и довољно млад да би се сећао самих почетака, Чобан истиче да се, кад је Бети Ђорђевић на промоцији Београдског пролећа запевала „Почнимо љубав испочетка“, сетио ко је све ту долазио и шта је то значило.
„Имамо планове за регионалну сарадњу, да се повежемо са загребачким и сплитским фестивалом и да на Београдско пролеће дођу представници који ће бити на Евросонгу из регионалних држава – Босне, Хрватске, Северне Македоније и Црне Горе и да представе своје песме. Значи, да на неки начин фестивал буде неки мост између извођача и публике из целог региона“, закључио је Чобан.
„Почнимо љубав из почетка“ – морални победник из 1976.
Као увод у фестивал, 19. фебруара у Комбанк Дворани биће одржан самосталан концерт музичке диве Бети Ђорђевић, која се прославила на Београдском пролећу 1976. године песмом „Почнимо љубав из почетка“.
У изјави за Спутњик Бети Ђорђевић каже да је за Београдско пролеће вежу лепе успомене којих ће се сећати целог живота, а да је обнова фестивала „фантастична идеја младих људи“. Према њеним речима, Београд као велеград заслужује такав фестивал који није требало ни да се прекида.
Поводом концерта који ће бити увод у Београдско пролеће и прослава 50 година на сцени, Бети подсећа да је направила певачку паузу од 30 година тако да „испада да сам млада певачица“. Иако је представљају као победницу Београдског пролећа 1976. године, Бети Ђорђевић нам је открила да није победила те године.
„После свега могу да кажем да сам онда била морални победник јер су и тада, као и увек, кухиње радиле. Победили су неки 'Сунцокрети' за које нико никад више нити је чуо нити зна шта су они тада отпевали. Победила сам сада, јер сам добила част да урадим велики солистички концерт. Спремам један фантастичан програм, биће понешто што публика није до сада чула од мене“.
Она сматра да се у најгоре време појавила на Београдском пролећу, јер су средином седамдесетих фестивали почели да се гасе, да су златне године биле шездесете, а да је после то „почело да се разводњава“.
„Са великим задовољством ће пратити Београдско пролеће 2022. године“, закључила је Бети Ђорђевић.
Песме до четири минута
Конкурс за пријаву учешћа на фестивалу отворен је од 5. јануара и трајаће до 15. фебруара, а потенцијални извођачи могу се пријавити путем веб адресе prijava@beogradskoprolece.rs.
На фестивалу ће 29.априла бити изведено 18 композиција које ће се такмичити у следећим категоријама: најбоља композиција, најбољи текст песме, најбољи аранжман и најбоља интерпретација, уз награду публике.
Уметнички савет фестивала се састоји од пет чланова који доноси одлуке већином гласова и именује Селекциону комисију од три члана који бирају споменутих 18 композиција.
Председник Уметничког савета Београдског пролећа 2022 је Бранислав Бранко Кланшчек, председник Управног одбора РТС, познат као продуцент и организатор разних музичких и филмских фестивала и концерата. Селекциона комисија доноси одлуке већином гласова, а Уметнички савет именује петочлани стручни жири.
Песме које морају бити на српском језику, без обзира на дијалекат изводе се премијерно на Београдском пролећу 2022.
Трајање сваке композиције не може бити дуже од четири минута.