Истраживање је водила Лаура В. Куаја са Универзитета "Еотвос Лоранд" у Будимпешти, која се пре неколико година преселила у тај град из Мексика, доводећи са собом свог пса Кун-куна.
Питала сам се да ли је Кун-кун приметио да људи у Будимпешти говоре другачијим језиком у односу на онај који до тада слушао, рекла је.
"У истраживању смо по први пут открили да нељудски мозак може да разликује језике."
У свом животу с људима, пси усвајају обрасце језика којем су изложени, рекао је Раул Хернандез-Перез, коаутор студије.
Током експеримента, Кун-кун и други су увежбани да неколико минута непомично леже док им се скенира мозак.
Сви пси су пре чули само један од два језика – мађарски или шпански – од својих власника, што је омогућило научницима да упореде како њихов мозак реагује на врло познати језик и на потпуно непознат.
Пси су слушали одломке из приче на шпанском и мађарском, а такође и у компјутерском програму искривљене верзије тих одломака како би проверили могу ли пси уопште да разликују говор и неговор.
Упоређујући реакције мозга, научници су пронашли различите обрасце активности у примарном слушном кортексу мозга паса, што указује на то да они могу да разликују говор од неговора.
У секундарном слушном кортексу који анализира сложене звукове, мозак паса производи различите обрасце активности када чује познати језик и непознат језик, пишу Вести.
Што су пси били старији, то је њихов мозак боље разликовао два језика.