Земља у којој се нећеш осећати као туђин: Русија као дестинација за студирање српских студената

Диплома руског универзитета омогућава дипломцима да лакше дођу до посла и руског пасоша, па део њих по завршетку студија остаје у Русији, мада већину носталгија вуче да се врате у домовину.

Русија сваке године даје стипендије страним студенатима у оквиру којих се не плаћа школарина, док сами студенти сносе трошкове путовања, медицинског осигурања и живота, који се значајно не разликује у односу на Србију, а цене за интернат су, како српски студенти кажу, доста шаролике, али су зато домови јефтинији, него у већини других земаља у којима студирају наши студенти.

Сваке године на сајту Руског дома детаљно су описани први кораци који воде ка добијању стипендије. Од попуњава анкете, па до списка докумената које је неопходно предати. Олакшица је што српски студенти не полажу никакве формалне пријемне испите, већ резултати зависе од дотадашњих успеха у образовању и резултата интервјуа.

Познавање језика није неопходно, јер приликом пријаве за стипендију сви студенти могу да изаберу припремни факултет где ће годину дана не само учити руски језик, него се упознавати са руском традицијом, културом и обичајима.

Како наводе српски студенти, поред примамљиве понуде, увек их је привлачила идеја слободе и независности коју живот у иностранству пружа.

Многи студенти који одлуче да студирају у иностранству први пут напуштају свој дом и то може заиста бити велика прекретница у животу младих људи, чак и у њиховом формирању као личности, али студирање у Русији може бити једно од најзанимљивијих и најкориснијих искустава за студенте.

Студирајуц́и у иностранству, студенти имају могуц́ност да се образују у страној земљи, те да стекну знања о једном другачијем свету, другчијој култури, политици и историји. Суочавајући се са потпуно новом земљом и њеним природним лепотама, студенти се брже осамостаљују и уче како се кроз живот борити сам.

Један од највећих разлога због чега се студенти одлучују за студирање у Русији је заједничка историја, сличности у језику, вери, а такође могуц́ност да „виде свет“ и прошире своје видике.

Како прича за Спутњик Кристина Вукајловић, студенткиња прве године магистратуре, смер- физичка хемија, на универзитету Руски универзитет пријатељства народа (РУДН), њена одлука да додје у Русија је била спонтана.

„Избор је био спонтан. Али, свакако, велику улогу је играло то што сам желела да студирам у православној држави. Русија је велика земља, има велики број дешавања, што је једној младој особи која жели да живи пуним плућима много важно, и у овој држави се нећеш осећати као туђин“, прича она.

Сваки универзитет нуди различите услове у студентским домовима у зависности од сопственог буџета. Цене студентских домова се крећу од 9 до чак 70 еура месечно за студенте који су на буџету. Неки од њих су скромнији, али студенти имају права за свој новац да реновирају собе и купе потребан намештај.

У већини случајева, велики број домова у Русији представљају „блок“, у ком се налази двокреветна или трокреветна соба. Студенти деле једно купатило, а цео спрат кухињу.

Најјефтинији домови нуде четворокреветне собе, где се купатила и кухиње деле са целим спратом.

Такође , постоје они који „мало богатији“ и подсећају на „апартмане“, али су у потпуности опремљени, од кухиње, купатила, соба па све до терасе на којој, како они кажу, воле да испијају кафе и преко лета уче за испите.

По причи студената, велика олакшица је што се већина интерната налази у близини метроа, јер је Москва изузетно велик град и метроом се најбрже стиже одређене локације. Због тога је метро, како они кажу, спас.

За разлику од образовања у Србији, семестар у Русији почиње првог септембра.

На основним студијама, настава се одржава сваког радног дана, а на неким универзитетима предавања су обавезна и суботом. Студенти су у обавези да свакодневно посећују предавања и раде домаће задатке, јер уколико не испуњавају те обавезе, постоји могућност да им професори не дозволе да изађу на испит.

С друге стране, уколико се настава редовно посећује и ако су студенти активни на часовима, постоји могућност да их професори „награде“ за њихов труд и рад, тако што им закључују високе оцене а они нису у обавези да излазе на испите.

На руским универзитетима, српски студенти имају могућност да студирају како са Русима, тако и са студентима из различитих земаља света. Такође, поред руског језика они бесплатно уче још један страни језик, који је по њиховом избору.

Што се тиче магистратуре, треба напоменути да су предавања углавном три пута недељно, а предност је у томе што су углавном у вечерњим сатима.

Осим тога што Русија нуди могућност студирања на високим руским образовним установама потпуно бесплатно, студенти месечно добијају новчану помоћ од 20 евра, тако да у већини случајева њима или помажу родитељи, или они сами себе финансирају својим радом.

Треба напоменути да је на основним студијама радити доста теже него на магистарским, с обзиром да је посећивање наставе обавезно, али упркос томе, већина студената зарађује држањем приватних часова како математике и физике, тако и страних језика, зато што је, како они кажу, такав посао лакше уклопити са распоредом.

На магистрским студијама настава се одржава увече, што оставља више простора за налажење сталног посла. „Студентске плате“ нису велике, али су углавном довољне да покрију основне трошкове, „да би бар мало растеретили своје родитеље“.

Постоје дани у години који су намењени баш за породицу - време празника, али већина студената не може да иде кући због испитних рокова, те носталгија у то време бива све већа.

„Испочетка носталгија није била присутна, јер тада упознајете нове пријатеље, имате обавезе на универзитету и немате времена да размишљате о кући. Што више времена прође, носталгија је све јача Али, не само због тога јер човек нема на кога да се ослони, него што постоје дани у години који су баш намењени за породицу, а ми, због испита морамо да будемо у Русији“, прича Кристина.

Она додаје да је Русија земља која живи својим животом, поготово у време празника, те да зима понекада може да буде и сурова.

„Русија је земља где велике даљине постају мале. Земља коју знамо као хладну, али њу једноставно треба осетити. Не постоји једна Русија- сваки њен део има своју причу“, констатује саговорница.

„Треба добро размислити о овом кораку, али најбитнија је подршка породице и пријатеља. Иако ја своју земљу много волим, и желела бих да живим тамо после завршетка студија, али мислим да човек може много да научи када дође у додир са нечим себи непознатим, јер га баш то духовно обогаћује“, уверена је Кристина.