За многе недостатак отпорности на стрес није разлог за грицкање ноктију. А шта је онда заиста прави разлог?
Ако неко гризе нокте, ту особу често оптужују да се лоше носи са стресом. Али као што недавно спроведено истраживање показује, иза те навике стоји нешто сасвим друго.
Доктор Кијерон О'Конор је професор психологије на одсеку за психијатрију на Универзитету у Монтреалу. У истраживању је испитао која се карактерна црта заправо крије иза грицкања ноктију.
У ту сврху су он и његове колеге испитали особе који гризу нокте о организацијским навикама и колико често осећају досаду, кривицу, иритацију, љутњу или страх. Испитаници су потом били изложени ситуацијама у којима су се јављали осећај досаде, стреса, фрустрације и опуштености.
Испитаници једино нису гризли нокте кад су се опустили. Али будући да су нокте жвакали и кад им је досадно, научници су успели да искључе да је узрок само стрес. Зато су ближе погледали организацијске навике људи и открили да су људи који гризу нокте склони перфекционизму. Углавном не могу да се опусте и, ако је потребно, да обављају задатке нормалним темпом.
Како би надокнадили ту неспособност, грицкају нокте како би усмерили фокус и енергију у продуктивне канале. То ће им помоћи да се носе с досадом и фрустрацијом због немогућности промене одређене ситуације.
Перфекционизам може звучати као позитиван квалитет, али у себи крије и опасности: премда су перфекционисти врло прецизни, усредсређени и сврсисходни. Међутим, због тога су у опасности од изгарања.
Стога, ако сте склони грицкању ноктију, желимо да вам честитамо: наиме, то очито не значи да се не можете носити са стресом. Много је вероватније да се иза тога крије само перфекционизам, пише ДДЛ.