Неосвојиве тврђаве: Најчуванији војни објекти на планети /фото/

Демилитаризована зона (ДМЗ) која дели Корејско полуострво дуж 38. паралеле је најзатворенија и најчуванија граница на планети. Појас је дугачак 241 километар, широк четири километара и потпуно затворен како за цивиле тако и за војно особље. Граничари пуцају на прекршиоце без икаквог упозорења, док се на сваком кораку налазе минска поља, а импресивне војне снаге концентрисане су са обе стране, пише коментатор РИА Новости Андреј Коц.

Од 10,5 хиљада комада артиљеријског оруђа и вишецевних ракетних бацача копнених снага Северне Кореје, осам хиљада се налази у непосредној близини границе. Они су у стању да отворе рафалну ватру по противничким трупама у нападу, а могу да гађају и Сеул. Са севера ДМЗ чува око триста хиљада војника, док се на западној и источној обали налазе групације које броје сто хиљада војника. Уз границу је и мрежа подземних склоништа, комуникационих тунела и утврђених бункера. Пробијање ове одбране, ако је уопште могуће, однело би огромне губитке.

Са јужнокорејске стране дислоциране су две од три армије копнене војске. По бројности заостају за суседном земљом, али су неупоредиво боље наоружане и опремљене. Осим тога, у тој земљи се налазе три америчке војне базе које ће прискочити у помоћ савезницима у случају избијања борбених дејстава. Конкретно, у близини ДМЗ дежурају амерички системи противракетне одбране ТХААД.

Срце националне безбедности САД је Шајен, планина од три километра која се налази покрај Колорадо Спрингса, и Центар здружене команде ваздушно-космичке одбране (Норад) скривене испод ње који управља америчким и канадским системом ПВО и ПРО. У случају нуклеарног рата политичко и војно руководство ће из тог бункера руководити трупама.

Изградња подземне базе почела је 1961.године. За три године направљен је систем вештачких пећина: три тунела ( дужине 190 метара, висине двадесет метара и ширине петнаест метара) пресецали су се са још четири (дужине сто метара, висине седамнаест и ширине од десет метара), формирајући својеврсну решетку. У коморама је смештено петнаест металних конструкција, од којих су дванаест заправо троспратне зграде док остале имају један или два нивоа. Спољни омотач направљен од специјалног челичног лима дебљине 9,5 мм држи унутрашњу конструкцију. Конструкције су постављене на опруге и могу да издрже земљотрес или ударни талас након нуклеарног удара.

Улаз у бункер „Судњег дана" је закривљени тунел од пола километара који пролази кроз планину Шајен, а затварају га масивна херметичка заптивна врата тешка 25 тона и дебљине један метар. У близини је распоређен вишеешалонирани систем ПВО, а јединице обезбеђења су способне да издрже вишедневну опсаду.

Вашингтон је у више наврата тврдио да би у случају војног сукоба са Русијом америчкој војсци примарни задатак био да неутралише такозване зоне забране приступа (А2АД). Тако у Пентагону називају територију противника покривену моћним системом противваздушне одбране, противбродским ракетама, обалским и оперативно-тактичким ударним системима и радио-електронске борбе. У Русији су то Крим и Калињинградска област. НАТО верује да би њихове трупе тамо претрпеле неразумно велике губитке.

У Калињинграду се налази штаб Балтичке флоте, док је у Калињинградској области импресивна војна групација састављена од више родова. Конкретно, овде је распоређен ракетни бацач Искандер. У њиховом домету су Европске базе НАТО и објекти америчке противракетне одбране. Регион од ваздушних напада штите две противваздушне ракетне бригаде и три пука за радио-електронску борбу.

У Криму је база Црноморске флоте која је заштићена обалским противбродским комплексима. Њихов домет гађања је до 500 километара, а могу чак да добаце до турске обале. Било који брод у Црном мору може бити њихова потенцијална мета. Поред тога, на полуострву је стациониран 22. армијски корпус са штабом у Севастопољу. У његовом саставу је и 1096. одвојени противваздушни ракетни пук са савременим системима противваздушне одбране за одбијање ваздушног напада. У тесној вези са ПВО јединицама делују формације 4. армије Ваздушно космичких снага Русије и противваздушне одбране.

Један од објеката НР Кине који представљају највећу тајну налази се на острву Хајнан. Американци су први пут известили о овој бази 2008.године, показавши сателитске снимке два пристаништа од 950 метара, као и четири мања пристаништа. Према мишљењу стручњака, у Јулину могу истовремено бити распоређене две ударне групе носача авиона или велики универзални амфибијски бродови.

Али најинтересантније је оно што је скривено од сателита – главна инфраструктура која се налази у стеновитим пећинама. Према Пентагону, тамо су базиране стратешке нуклеарне подморнице са по дванаест балистичких нуклеарних пројектила, а има довољно простора и за двадесетак подморница.

Острво Хајнан и база Јулин припадају Јужном војном округу – најмоћнијем у кинеским оружаним снагама. Ништа чудно, јер Пекинг Јужно-кинеско море сматра својим водама и веома болно реагује на покушаје САД да делују у тој области.