Према његовим речима, Москва жели да добије „веома конкретан одговор на своје веома конкретне предлоге“.
„Имамо превисоку напетост на граници. Превише је напетости у том делу Европе“, рекао је Песков, напомињући да је таква ситуација „изузетно опасна за наш континент“.
Из тог разлога, према речима портпарола Кремља, Русија чека „директан одговор“ на своју забринутост.
Нема војне ескалације према Украјини
Песков је истакао да не постоји војна ескалација Русије против Украјине.
Он је додао да Сједињене Америчке Државе нису пружиле никакве доказе за своје тврдње да Русија наводно планира ескалацију око Украјине.
„Још увек чекамо доказе“, подсетио је он.
Водитељ телевизије навео је да постоје „саопштења“ да Русија наводно планира „војну ескалацију или напад на Украјину“ и питао Пескова да ли ће се десити, Песков је одговорио: „Видите да се то не дешава. То је прво“.
„Друго, синоћ смо чули изјаву господина Саливана (помоћника америчког председника за националну безбедност Џејка Саливана). И он је обећао да ће објавити доказе за ове оптужбе у року од 24 сата, ако се не варам. Још увек чекамо те доказе. Знате, живимо у свету лажних оптужби или лажних вести, свету лажи. Док се то некако не докаже нечим, али нечим видљивим или нечим очигледним, наставићемо... да сматрамо да су то лажне вести и лажне оптужбе“, додао је Песков.
Русија је у више наврата одбацивала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и никога не намерава да напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се још више војне технике НАТО-а пребаци у близини руске границе.
У Бриселу је у среду одржан састанак Савета Русија-НАТО. Састанак је уследио након разговора о безбедносним гаранцијама између Русије и Сједињених Америчких Држава, одржаних 9-10. јануара у Женеви. У четвртак, после заседања Савета Русија-НАТО, одржане су консултације на бечкој платформи Организације за европску безбедност и сарадњу.
Повод за разговоре је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.