Према мишљењу аутора чланка Дејмона Линкера, САД су након Хладног рата почеле на све стране да дају земљама безбедносне гаранције и очигледно су претерале у покушајима да постану „светски полицајац“. Ипак, захваљујући томе се Северноатлантска алијанса значајно проширила, Вашингтон је имао низ проблема са оним земљама којима је обећао заштиту. Претпостављало се да ће оне временом саме почети да брину о себи, али уместо тога су постале потпуно зависне.
Такво понашање Америке се делимично оправдавало тиме да су им се чешће супротстављали слабији противници, навео је Линкер. Међутим, приликом сукоба са јачим државама су показивале да нису у могућности да поштују те исте безбедносне гаранције.
„Ми смо се борили са тим ситуацијама, показујући као да смо спремни да одређене земље заштитимо од великих војних претњи, иако, у ствари, никада за то нисмо били спремни. Овакав приступ спољној политици је добро функционисао, док нико није разоткрио наш блеф“, подвукао је аутор.
Он је напоменуо да је руски председник Владимир Путин одлучио да тестира снагу САД, тако да исход могућег сукоба, највероватније, неће бити у корист Вашингтона.
Према речима Линкера, неки аналитичари и даље сматрају да би САД требало да наставе са блефирањем, како их Кина не би проверила. Он тврди да би требало да Вашингтон призна да лаже у циљу избегавања раста војне напетости која може довести до непредвидивих последица. Уместо тога боље је да се повуче на позиције, са којих је заједно са НАТО-ом заиста спреман да се бори са ратном претњом.
„На кризу у Украјини би се требало гледати као на могућност, да се позабавимо овим болним, али неопходним процесом паметнијег избора поља за наше битке“, нагласио је он.
Преговори Русија-НАТО
Преговори Савета Русија-НАТО су одржани 12. јануара у Бриселу. На састанку је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко „искрено и без заобилажења“ указао да би даље погоршање ситуације у односима Русије и Запада могло довести до непредвидивих и веома тешких последица за европску безбедност.
Кремљ тражи од западних партнера правне гаранције о одустајању од даљег ширења НАТО-а на исток, да Украјина неће постати чланица Алијансе и да се неће формирати војне базе на територији бивших совјетских република.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изјавио да се НАТО никада неће сложити са повлачењем своје војске из земаља које су приступиле блоку од 1997. године, јер би их то учинило другоразредним чланицама Алијансе. Саопштио је да постоји жеља да се обнови мисија у Москви, као и да Русија присуствује у седишту у Бриселу. Међутим, он се изјаснио против идеје неприпајања Украјине НАТО-у.