„Некако смо сви били свесни да ће једног дана доћи и тај моменат кад ћу престати да будем тренер репрезентације. И ја и људи из савеза и играчице. Десило се на јубилеј, 20 година рада, дође до тога да више нисам тренер. Сигурно је да прво дугујем огромну захвалност, пре свега свим играчицама. Било их је много које су учествовале у нашој причи. Свим мојим сарадницима без којих не бисмо направили те резултате и савез који је увек стајао иза нас и помагао да остваримо ово што смо остварили“, рекао је Терзић за Одбојкашки савез Србије.
Терзић је са националним тимом за 20 година освојио исто толико медаља на највећим одбојкашким такмичењима.
„Не треба трошити речи на то колико је тешко. После 20 година не може да буде лако да се донесе таква одлука, али у разговору са челним људима савеза, неке моје мотивације и нове енергије и свега другог, такав је договор био. Да престанем да радим овај посао, да одморим, што се каже, од наше репрезентације неко време, али дефинитивно је да ту репрезентацију осећам као своју свих ових 20 година. Другу земљу немам и у сваком смислу и моменту ћу увек бити на располагању за било коју врсту помоћи. Да ли је тражио нови тренер, савез или било ко од играча. Осећам репрезентацију као своју и тако ће бити до краја живота“.
Међу бројним медаљама се налазе и злата са светских и европских првенстава и сребро и бронза са Олимпијских игара.
„Имамо респектабилну екипу која може да задржи овај ниво резултата, можда чак и да га побољша. То је скуп таквих девојака које су навикле да побеђују и желе да играју за репрезентацију свим срцем и то је основно што нас је водило ка успесима. Пуно среће, наравно, све најбоље желим и мом наследнику и екипи и савезу. Још једном, увек ћу бити ту, са срећом“, закључио је Терзић.