Уз оцену да Србија може привући пажњу широм света кроз велика спортска, као и културна и музичка достигнућа, он истиче да то такође укључује одговорности и очекивања - да проактивно допринесе стабилизацији региона и изгради или подржи мостове разумевања.
Рекао је да би желео да подржи Србију у овом подухвату и да је веома заинтересован за даљи близак билатерални однос Србије и Немачке обележен поверењем.
Искористити односе Србије са Русијом
Истиче да планира да његово прво путовање на новој функцији буде управо у Србију, где ће се састати са посланицима и члановима владе, као и са представницима привреде, науке, културе и цивилног друштва, а на врху листе тема разговора биће, каже даља интеграција у ЕУ и благовремено чланство у Унији.
„Верујем у мирну и перспективну будућност Западног Балкана и у добре билатералне односе са Немачком. И зато сам уз свих шест држава тог региона у заједничком раду на стабилној демократији, растућем просперитету и изгледима за младу генерацију, као и конкретизацији проширење ЕУ на све државе Западног Балкана. И из тог разлога, приоритетно радимо на приближавању ЕУ и европским интеграцијама. Такође желим да градим мостове и између Београда и Приштине“, поручио је ону изјави за Тануг.
Ахметовић је истакао да само кроз дијалог може да се напредује у сарадњи.
Западни Балкан је, према његовим речима, вековима био од великог геополитичког интереса.
„Већ неколико година постоји све већи интерес Русије и Кине. Подржавам проширење ЕУ на Западни Балкан, а као известилац, желео бих да предложим конкретне кораке деловања Одбору за спољне послове Бундестага и немачкој влади у циљу стабилизације ситуације на терену, одржавања мира, јачања демократских и либералних снага и конкретизовања проширења ЕУ на све балканске државе“, рекао је он.
Ахметовић сматра да се по том питању разликује од других немачких политичара који имају утицаја на спољну политику.
„Можда би нам чак било од помоћи да искористимо односе Србије са Русијом за смањење тензија и мировне преговоре“, додао је он.
Србију, каже види у блиској будућности, не само као снажног партнера ЕУ, већ и као чланицу Уније, јер је то, како каже, једини начин да се осигура дугорочна и одржива стабилност, демократија и просперитет.
„У наредним месецима планирам да често посећујем балканске државе и радим са либерално-демократским снагама на миру, стабилности и просперитету“, истакао је он уз напомену да је тренутни фокус, међутим, на Босни и Херцеговини због растућих тензија.
„Тренутно радим са својим колегом у Бундестагу Дитмаром Нитаном, као и са Јосипом Јуратовићем и другим посланицима и стручњацима на конкретном плану стабилизације Босне и Херцеговине. Желимо да пружимо подршку либерално-демократским снагама на Западном Балкану“, објашњава он.
Предност балканског порекла
На питање да ли ће његово порекло (бошњачко) утицати на његов рад, рекао је да се припремио за питања о историји његове породице пре него што је преузео овај одговоран задатак.
„И ја мислим да је исправно да се то пита, јер иначе остаје неизречено и има нешто што раздваја уместо што обједињује. Ја сам немачки парламентарац са фокусом на спољну и безбедносну политику. Преузимајући нови задатак као главни известилац за Западни Балкан, подједнако сам доступан свим државама Западног Балкана као партнер у сарадњи - увек под претпоставком даљег развоја мира, демократије и просперитета за регион, као и интензивирања односа са ЕУ и билатералне сарадње са Немачком“, истакао је он.
Напомиње да има веома добар радни однос са амбасадорком Србије у Берлину Снежаном Јанковић и српском дијаспором, посебно у његовом родном Хановеру и истиче захвалност парохији СПЦ Светог Саве и пароху Александру Перковићу на срдачном пријему делегације СПД-а у Хановеру.
Казао је да ће током разговора, на путовањима на Западни Балкан, свакако бити од користи то што због свог порекла разуме језике, има добро географско и историјско знање, као и осећај и емпатију за културе и начине живота.
„Сигуран сам да већина српског или хрватског становништва и ја већ имамо нешто заједничко - волимо да једемо мамине или бакине палачинке и да певамо и играмо у вечерњим сатима уз музику Чолића, Јоксимовића или Мерлина“, закључио је Ахметовић.