Глумац сер Дејвид Џејсон, који ће за неколико дана прославити 82. рођендан, недавно је изјавио да би волео да репризира своју улогу Дел Боја, 40 година после премијере једне од најпопуларнијих британских серија „Мућке“.
„Одувек сам волео Дел Боја који је тако диван губитник. Волео бих да га поново играм, требало би да ми неко напише сценарио“, рекао је Дејвид Џејсон за „Дејли мејл“.
„Следеће године бићемо милионери“ – неуверљиво под старе дан
Филмски критичар Зоран Јанковић сматра да би снимање „Мућки“, чак и са Дел Бојем у деветој деценији живота, са становишта тражње и интересовања публике могло имати смисла, међутим постоји велики проблем који се показао са наставцима и римејковима некад популарних серија а то је што су то углавном били „изнуђени потези без реалног оправдања, креативно веома упитни“.
Гледаоци су тако били суочени са протоком времена и шта је оно чини са некад вољеним класичним ТВ серијама. Као пример наводи наставак серије „Розен“ у којој је главна јунакиња удаљена након испада на Твитеру, након чега је серија променила име и сад имамо ситком који се приказује али нико не жели да га гледа.
Дебакл је доживео и наставак „Секса и града“ који је „један поразан рад, на свим нивоима усиљен и исфорсиран“ и више је послужио за полемику да ли су и даље потребни римејкови. Нешто боље је прошао наставак серије „Вил и Грејс“ захваљујући самоиронији главних јунака који су свесни протока времена.
„Кад се то узме у обзир, питање је шта би 'Мућке' могле да ураде јер је главни јунак сам по себи доста стар и основни адут главног лика, то стално надање у боље сутра, некако је сучељен с озбиљним годинама и тешко да ће моћи иоле уверљиво да звучи она крилатица: 'Следеће године у ово време бићемо милионери'“, истиче Јаноковић.
Цинизам и аутоиронија – добитна комбинација нових „Мућки“
Према његовим речима, наставак „Мућки“ би имао резона у смисла носталгије због смрти осталих глумаца што би могло бити уновчено. Утешно је да је повратак британске хумористичке серије „Свака птица своме јату“ добро прошао, али и ту су главне јунакиње остареле и веома су циничне и аутоироничне и то би могао бити пут како би требало и наставак „Мућки“ да изгледа.
„Људи највише воле и највише се везују за глумце као тумаче важних ликова, а у случају 'Мућки' они су одсутни и то је ненадокнадив губитак. Међутим, од свега се може направити све и зато могу замислити да буду снимљене нове 'Мућке', надам се што брже“, додаје Јанковић
Скупом носталгијом добро се тргује
Мјузикл „Мућке“ последњих година популаран је у Лондону што је, према Јанковићу, одраз нашег времена у коме се све може уновчити и препаковати, што указује да постоји мањак свежих идеја, али нас истовремено подсећа и на моћ популарне културе.
„Носталгија је скупа монета и с њом се, очигледно, добро тргује“, наглашава наш саговорник.
Међутим, добра ствар са наставцима британских серија је то што је та индустрија и даље у разумним оквирима. У Америци је прошле године званично приказано око 370 серија са писаним сценаријем, што је за 150 више него пре десет година, док се у Британији продукција „задржала у реалним оквирима“.
Комедија нарави о класној борби у Британији
„Мућке“ су у бројним изборима проглашене најбољом британском серијом свих времена а Дел, Родни, стриц Алберт и дружина су врло брзо освојили и остатак Европе али и бившу Југославију.
Јанковић сматра да су код нас „Мућке“ широко прихваћене јер су људи препознали нешто универзално што је нама доста блиско. Реч је о комедији нарави, што је и код наших најуспешнијих комедија био главни аспект за који су се гледаоци везивали. Успех је гарантовало и „очајничко упињање да се искочи из своје економске класе“.
„'Мућке' су иницијално у Британији имале јако важну инпутацију, у дубини кадра бавиле су се тим колико је немогуће искорачити из класе из које сте потекли. Можете се обогатити као Бојси и остали, али ипак остајете унутар класе која вам је задата зато што је систем строго постављен и нема много врдања, осим што ћете можда бити економски релаксиранији“, каже Јанковић.
„Мућке“ су блага ситуациона комедија, са прилично оштрим и дрским хумором спроведеним ноншалантно а нама су биле блиске и због натуралистичког израза који познајемо из наших филмова. Осим тога, на њихов успех утицало је и оно што се често заборавља: да је нужно у суштини приче имати допадљиве јунаке и глумце који ће то моћи да изнесу.
„Без допадљивог, симпатичног јунака за ког се лако можете везати нема ни вољене серије ни вољеног филма“, закључио је Јанковић.