Те измене се односе на потребу усаглашавања појединих одредби уговора са правним системом Црне Горе, као и на додатна терминолошка појашњења одређених решења.
У првобитној верзији Нацрта уговора користи се појам „судска истрага”, поред чињенице да у Црној Гори већ десетак година истрага није у надлежности судова, већ тужилаштва. Указано је да коришћење термина „мере безбједности” у првобитном Нацрту уговора није компатибилно са одређењима из Кривичног законика Црне Горе, имајући у виду начин на који је дефинисан тај институт.
Поред тога, када је у питању одређивање страна потписница уговора и услова за грађење објеката верских заједница у Црној Гори, указано је да у првобитном Нацрту уговора решења нису у сагласности са важећим члановима 10 и 42 став 4 Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају вјерских заједница.
Даље, у писму премијера указује се на потребу дораде одредбе уговора која се тиче посебне заштите имовине Цркве, а која уједно представља и културну баштину државе, те се упућује на примјену Закона о заштити културних добара.
У односу на питање реституције црквене имовине, у писму се наводи да је предложеним изменама тај део уговора изједначен са решењима из уговора који су потписани са другим верским заједницама.
На крају се констатује да измене које је предложила Влада доприносе унапређењу квалитета документа, како он касније не би могао бити оспораван у цјелини, или у појединим дјеловима.
Премијер је у писму изразио спремност да се процес усаглашавања заврши у најкраћем року, како би Темељни уговор био потписан.
Из свега произлази да се више ради о техничким питањима и потпуном усаглашавњу са правном тековином Црне Горе, него о неки суштинским питањима која доводе у питање однос између државе Црне Горе и СПЦ.