СВЕТ

Макронова реторика или искрене намере: Може ли ЕУ до „новог европског поретка“ и дијалога са Русијом

Француски председник Емануел Макрон означио је почетак председавања своје земље Европском унијом позивом на успостављање „новог европског поретка“ и дијалог са Русијом. Нови систем, тврди Макрон, требало би да буде ослобођен претњи, принуде и сфера утицаја.
Sputnik
Како је француски лидер навео у говору пред Европским парламентом, искрен дијалог са Русијом неопходан је за изградњу новог „европског поретка“ заснованог на правилима, који би државама дао слободан избор у погледу чланства у организацијама или безбедносним аранжманима, уз гарантовање њиховог територијалног интегритета.
Макрон је такође навео да сарадња са Русијом мора бити заснована на принципима и правилима „на која смо пристали и у складу са којима смо пре 30 година деловали не против и не без Русије, већ са Русијом”.

Може ли ЕУ до „новог европског поретка”

На питање да ли је реч о искреним намерама председника Француске или пукој реторици која долази на таласу председничке кампање која је у току у тој земљи, потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић каже да изјава Макрона није нова јер је, како објашњава, Макрон још 2017. у чувеном говору на Сорбони практично „скицирао“ ту европску стратешку аутономију и све оно о чему данас говори.
„Основна идеја јесте независна и снажна Европа, која не мора нужно да има идентичне ставове са Сједињеним Америчким Државама по многим питањима, па ни по питању руско-украјинске кризе. Наиме, видљиве су разлике у ставовима САД и источноевропских чланица ЕУ са једне стране, и западноевропских, у које спада и Француска, са друге. Дакле, Макрон јесте позвао на искрен и захтеван дијалог са Москвом, а додао је и да Француска и Немачка треба да наставе разговоре са Русијом у нормандијском формату“, оцењује Сузана Грубјешић.
Према њеним речима, председник Француске је у Европском парламенту наступио врло конструктивно, свестан реалности и чињенице да стратешка аутономија Европске уније значи и енергетску безбедност.
„Он је додао да се то не може постићи преко ноћи јер ЕУ доста зависи од руског гаса. Свакако да велика енергетска криза са којом се Европа суочава, као и чињеница да Немачка ових дана затвара своју последњу нуклеарну електрану, Макроновом говору још више дају на значају, али и изазивају различите реакције“, каже наша саговорница.

Партнерство Европе и Русије - здрава логика

И Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да нема разлога да се доводи у питање Макронова искреност, јер је здрава логика да Европа и Русија буду партнери.
„Традиционална, национална француска спољна политика увек је ишла у правцу сарадње са Русијом, јер је за Французе Русија била кључан фактор у смислу заокруживања Немачке и њене моћи у Европи. Отуда су они већ крајем 19. и почетком 20. века гледали како да направе савез са Русијом, управо да би обуздали немачке амбиције у Европи. Међутим, парадигма се променила после Другог светског рата када је Француска ушла у савез са Сједињеним Државама, постала део НАТО-а, а САД су почеле да доминирају француском спољном политиком“, објашњава Зечевић.
Од тог тренутка Французи се, каже, декларативно залажу за добре односе са Русијом, али не могу да изађу из контекста НАТО-а и вођства Сједињених Држава, будући да САД и Русија - нису партнери.
„САД имају намеру да Русију подреде себи као што су подредиле Велику Британију, Француску, Немачку и друге европске земље. Према томе, ова Макронова идеја је можда и искрена, али ће одмах наићи на препреку у реализицији, јер где је европска одбрана, где је европска спољна политика? Она не може да буде јединствена ако знамо да Немци имају страховите везе са Американцима у погледу војних база и куповине наоружања. Исти је случај и са Италијанима, а да не говоримо о земљама са севера Европе, па како да онда Француска поведе ту европску политику ако сви други само слушају и гледају шта им говоре Американци и НАТО“, указује Зечевић.

Како ће се изјаснити Немачка

Макрон, примећује, говори о европском суверенитету и одбрани, а први проблем који европски суверенитет и одбрана имају јесте однос Америке са Немачком, Холандијом, Данском, државама са севера Европе.
„Све те државе су више усмерене ка сарадњи са САД, него ка изградњи европске одбране и јединствене европске спољне политике. Оне практично живе од савеза са Сједињеним Државама и то је први проблем. Дакле, да би Европа могла да води своју спољну политику и склапа договоре са Русијом, морала би да буде самосталнија у односу на САД. Овако, видимо да су САД и НАТО главни носиоци политике спутавања Русије и како онда да Французи из тога изађу“, пита Зечевић.
Он је мишљења да није спорно да Француска жели добре односе са Русијом и да није она та која врши притисак на Русију:
„Притисак врше САД, а Французи стају у ред са другима.“
Сузана Грубјешић истиче да треба видети како ће се Немачка изјашњавати везано за Макронове идеје.
„О стратешкој аутономији ЕУ, европској војсци и одбрани се пуно говорило, али се мало чинило на том плану. Треба видети како ће нова немачка влада реаговати на ове предлоге, јер Немачка пре свега гледа сопствене економске интересе, па онда све остало“, сматра Сузана Грубјешић.
Емануел Макрон је у говору пред Европским парламентом рекао да „нови поредак безбедности и стабилности“ прво мора бити усаглашен о оквирима ЕУ и НАТО-а, па онда предложен Русији.
Коментар