Упркос дугачкој листи скандала, међу којима су и „бунга-бунга“ журке, као и судског процеса за пореску превару, премијер са најдужим стажом у италијанској историји и лидер партије „Форца Италија“, Силвио Берлускони одлучио је да се кандидује за председника.
Иако председник Италије има више церемонијална него стварна овлашћења (осим у случају парламентарне кризе или кризе владе када има одлучујућу улогу), избори за ову функцију привлаче велику пажњу, како италијанске, тако и стране јавности због тога што су својеврстан шоу који може да потраје месецима – одвијају се у више кругова и овенчани су велом посебне врсте интригантности карактеристичне за италијанску политичку сцену пуну морално упитних радњи.
Грађани Рима протестују против могуће кандидатуре Силвија Берлусконија за председника Италије држећи транспаренте на којима је написано "Квиринале нису бунга-бунга"
© AFP 2023 / TIZIANA FABI
Оно што је, међутим, сигурно када се говори о изборима за италијанског председника јесте чињеница да у 75 година дугој историји италијанске републике до сада за председника никада није изабрана личност чије се име провлачило у јавности или је била кандидат великих партија или коалиција.
„Операција Веверица“ – Берлускони хвата посланике на лични шарм
А Берлускони управо то и чини – јавно је најавио да ће се кандидовати и нада се подршци својих коалиционих партнера из Италијанске браће и Покрета „Пет звезда“. Штавише, покренуо је кампању под називом „Операција Веверица“, у којој телефоном позива посланике италијанског парламента да гласају за њега. Циљ му је, како каже његов сарадник Виторио Сграби, да придобије што више гласова својим шармом и гласом, који према Сграбијевим речима има заводљивост као и глас Френка Синатре.
Неколико посланика сведочило је за медије како је изгледао разговор са Берлусконијем. Тако је Кристијан Романијело, бивши посланик Покрета „Пет звезда“, а сада независни, посведочио да је испрва, када га је Сграби повезао са Берслуконијем, помислио да се ради о неком од колега који имитира бившег премијера.
„Нашалио се позивајући ме на „бунга-бунга“ журку и морам признати да ми се свидео његов хумор. Никада не бих гласао за њега, али, док су се сви остали понашају као снобови, он позива посланике који су увек омаловажавани. Био је то кратак разговор, трајао је пар минута. Углавном је он причао. Говорио је о Европи и међународној ситуацији. Испалио је пар шала. Чини се да је у доброј форми“, рекао је он.
Говорећи о неуобичајености Берлусконијеве кампање за председника Италије, Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду наводи да неуобичајена времена захтевају неуобичајен приступ.
„Берлускони је човек који је, као и значајан део италијанског становништва, сениор, у годинама када се ужива пензија. Али, он је активан и већ дуго води кампање које иду на то да узбуркају духове, да буде симпатичан у миљеу латинских заводника, без обзира што има 85 година“, објашњава он.
Наш саговорник наводи да је Берлускони имао неуобичајену кампању и на претпрошлим италијанским парламентарним изборима, одржаним 2013, када је са грађанима разговарао у кафићима и ресторанима. Тада се јавно жалио како су му сексуалне моћи незнатно опале. А по изјавама које одударају од политички коректног дискурса био је познат и раније, тако да у том смислу од Берлусконија ништа не треба да чуди.
Најбољи човек на свету
Пре него што је покренуо „Операцију Веверица“, Берлускони је објавио оглас у својим новинама „Ђорнале“ (формално у власништву његовог брата) под насловом „Ко је Силвио Берлускони“. У огласу се наводе 22 особине које га карактеришу као „најбољег човека на свету“. У томе Јанковић налази и мотиве за амбицију бившег премијера да се кандидује. Поред тога што вероватно жели да стекне имунитет како би избегао судске процесе и да обезбеди будућност својој пословној империји, сама Берлусконијева личност подстиче га на кандидатуру – ради се о невероватном нарцизму, каже он.
„То је сигурно нешто што је сам Берлускони наложио да се напише, имајући у виду разне његове изјаве о самом себи као изузетно добром човеку, као некоме ко помаже свима, ко је одмах иза Папе као најхуманија особа на планети“, каже Јанковић.
Оглас у листу "Ђорнале", који је у власништву породице Берлускони, у коме се објашњава како је Берлускони "најбољи човек на свету".
© AFP 2023 / VINCENZO PINTO
Избор председника Италије почиње 24. децембра и у рукама је 1009 делегата – чланова оба дома парламента и представника региона. У историји италијанске републике свега два пута се догодило да шеф државе буде изабран у мање од три круга гласања – ради се о Франческу Косиги, који је председничку дужност вршио између 1985. и 1992, и Карлу Азељу Ћампију, који је у палати Квиринале, некада краљевском дворцу, а данас председничкој палати, провео период од 1999. до 2006. Чак је и најпопуларнији италијански политичар свих времена, социјалиста Сандро Пертини за председника изабран у петом кругу.
Колике шансе има Берлускони, још увек је неизвесно. Оно што је извесно је да се ради о човеку неконвенционалног понашања који руши устаљене традиције и праксе – хоће ли му то и сада помоћи, видеће се ускоро.