Тесла, изуметник: Генијев свет врлине у судару с прождрљивим капиталом

У Српском народном позоришту у Новом Саду вечерас ће премијерно бити изведен комад „Тесла, изуметник“ који је написао и режирао Небојша Брадић.

Део овог комада, инспирисаног романом Владимира Пиштала „Тесла – портрет међу маскама“, био је изведен током Дочека 31. децембра код моста Дуга у Новом Саду, чиме је овај град обележио стицање титуле Европске престонице културе 2022.

„Ово није биографска драма у ужем смислу. Комад користи елементе биографије, али само да би испричао једну мало ширу, данас много актуелнију причу о свету у којем сиромаштво, ратови, глад, отуђење, медијска пропаганда и пустошење достижу ниво угрожавања опстанка људске врсте“, каже Небојша Брадић за Спутњик.

Према његовим речима, прича о Тесли испитује разлику између жеђи за сазнањем, лепотом, добротом, врлином у сваком смислу речи – свега онога чему је тежио Тесла, и глади за новцем и профитом – чему су тежили људи вољни да инвестирају у његове генијалне идеје и изуме.

Наслов представе „Тесла, изуметник“ инспирисан је изразом који је, да би указао на сву ширину и дубину ума и талента Николе Тесле, сковао Лаза Костић.

„То је интересантна и провокативна реч, зато сам тако и насловио комад. Од својих идеја, нацрта и скица Тесла је створио дело које се може поредити с уметничким стваралаштвом. Истовремено, увео сам и идеју Теслиног позоришта, која обухвата суштину и смисао театра, односно његову способност да невидљиво учини видљивим. То позориште које смо поставили на сцени укључује свет који Тесла доноси са собом као наслеђе из завичаја, као и свет који упознаје и ствара у сусрету с Америком, с једном другачијом културом“, напомиње Небојша Брадић.

Редитељ истиче да су Теслина открића могла да буду могућа управо тамо где је и стигао – у Њујорку „позлаћене ере“, када су наде човечанства биле засноване на открићима, на просперитету.

„Те дилеме које је један стваралац, изумитељ, научник имао у односу на свој рад покушали смо да истражимо у представи, као и његов велики судар с дивовима капитала, с којима је имао директне односе. Они су били његови финансијери, они су препознавали његове иновације, али су желели да их ставе у функцију свог профита. Знамо за Теслине неспоразуме с капиталом, али увек је добро да се о томе говори, поготово у данашњем времену, када су покрети транснационалне капиталистичке класе такви да угрожавају највећи део човечанства“, наглашава Небојша Брадић.

Америка у којој је живео Тесла, каже редитељ, ни најмање не наликује овој данашњој - реч је о потпуно другачијој земљи, систему, култури.

„Тесла је донео своју креацију с периферије Аустроугарске монархије у тадашњу Америку, али је изражавао своју припадност српском роду. Замислимо данас колика је то била авантура за човека из далеког и забитог места, спремног да крене на тај далеки пут пре готово сто педесет година и да дође у свет у којем је било могуће да оствари сопствене идеје. Можда је то могући одговор на питање како треба разумевати Теслу и ово наше време. Ми данас можемо за неколико сати да стигнемо до Њујорка, али питање је какве ће нас тамо околности сачекати. Свет се променио, данас капитализам врло једноставно налази решење да се умножава - бројним кризама и ратовима које изазива, а не иновацијама“, напомиње Брадић.

Према Брадићевим речима, за преношење идеја о Тесли у овом комаду искоришћена је прича о специфичном тренутку из научниковог живота, периоду у којем је радио на свом неоствареном пројекту „Вандерклиф“.

„Реч је о кули за бежични пренос сигнала, али и о његовој замисли да се преко те куле бежично преноси енергија, да се сваком човеку на планети учини доступним нешто што је у то време било незамисливо – да са свог стола у Њујорку може да разговара с неким човеком на другом континенту. То је наше време, сада и овде! И управо то што смо одабрали да причамо причу о његовом незавршеном пројекту на свој начин слави Теслу и око тог пројекта се окупљају разни ликови, разне ситуације. Имамо и свет великих фирми, људи који су заинтересовани за свој капитал, али и његове пријатеље, научнике, жене. То је једна занимљива прича која подразумева време у којем је Тесла живео, али није директно у вези с биографијом, нити фактографијом“, напомиње Небојша Брадић.

Лик Николе Тесле у представи тумачи Марко Марковић, а уз њега су на сцени и други чланови глумачког ансамбла Српског народног позоришта: Мирослав Фабри, Југослав Крајнов, Мина Павлица, Алиса Лацко, Вишња Обрадовић, Милан Ковачевић, Сања Ристић Крајнов и други.

Сценограф је Миодраг Табачки, костимографкиња Сташа Јамушаков, а музику је компоновала Александра Вребалов. Драматург представе је Александар Милосављевић.

Представа је рађена у копродукцији Српског народног позоришта и Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“.