Према ауторима студије, објављене у часопису „Physical Review Fluids“, типичан мехур од сапунице за купање или за прање судова траје само неколико тренутака пре него што пукне што због „дренаже изазване гравитацијом и/или испаравања течности“.
У својим експериментима, тим је проучавао три различите врсте мехурића: традиционалне мехуриће од сапуна, мехуре настале на бази воде и гаса, као и мехуриће на бази и глицерола.
Тајна у глицеролу
Пратили су мехуриће користећи вагу и камеру. Као што се и очекивало, мехурићи од сапуна живели су око минут пре него што су пуцали, док су гасни на бази воде трајали мало дуже, и пуцали у периоду од шест до 60 минута.
Са довољно високом концентрацијом глицерола, водено-глицеролски мехури су остали нетакнути знатно дуже, а најдуговечнији је преживео 465 дана након што је направљен.
Истраживачи истичу да дуговечност овог мехура од воде и глицерола потиче управо од стабилизацијских ефеката које има глицерол, једињење које се иначе користи као додатак у производњи хране и лекова.
„Глицерол има јак хигроскопски ефекат и познато је да апсорбује и воду из ваздуха. Сматрамо да ова апсорпција воде компензује испарљивост, док присуство честица глицерола онемогућава да вода исцури из мехура, што иначе узрокује њихово пуцање“, додају истраживачи.
Упркос томе што би постигнућа француских физичара лаицима могла да изгледају као бесмислена и непотребна, професор математике са Универзитета у Њујорку, Леиф Ристроф, истиче да ови резултати могу имати врло значајну практичну примену.
Ристроф, стручњак за динамику флуида који проучава науку о мехурићима, рекао је да велики број истраживача у медицини, као и осталим производним делатностима настоје да сазнају што више о начинима борбе против испаравања, пренео је РТС.