Како су се Милош, Михаило и Милан Обреновић утиснули у наше памћење

Изложба представља 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века из Кабинета графике Народног музеја, који пружају увид у разне аспекте визуелне представе владара династије Обреновић.

„Ова изложба одговара на који начин су владари, односно кнезови Милош, Михаило и Милан Обреновић, запамћени кроз уметничка сведочанства, односно кроз цртеже и графике који се чувају Народном музеју у Београду. Углавном су одабрани портрети и прикази кључних историјских догађаја којима су грађени култ и легитимитет владара. Када је реч о музеолошком контексту, ове радове посматрамо и као уметничка дела, али и као важне историјске документе “, каже у разговору за Спутњик ауторка изложбе Јасмина Цукић.

Према њеним речима, изабрани портрети тројице владара настали су у разним временским периодима, и бележе тренутке у којима су се успињали на власт, били на врхунцу моћи, али и периоде кризе који се, пре свега, односе на боравак Милоша и Михаила Обреновића у емиграцији.

„Ти радови нам кроз иконографију и амбијент у којем су владари представљени откривају не само како их ми данас памтимо него и како су они желели да буду упамћени служећи се управо визуелном културом, односно градећи о себи слику посредством материјалних сведочанстава“, каже Јасмина Цукић.

Наша саговорница напомиње да су владари вешто користили пре свега уметност графике као важно средство за политичку пропаганду, будући да су графичка дела допирала до шире јавности посредством штампе и књига у којима су објављиване.

„За разлику од графике цртеж је много спорије улазио у јавни простор, због чега су уметници који су израђивали цртеже догађаје представљали слободније, из личне визуре, као хроничари, односно сведоци догађаја. Графичари су, међутим, често радили по наруџбини самих владара, због чега су били у обавези да воде рачуна о репрезентативности својих приказа“, објашњава Јасмина Цукић.

Она истиче пример приказивања Таковског устанка, као догађаја који је заузимао важно место у конструисању представе о кнезу Милошу, али и о целој владарској династији Обреновић, с обзиром на то да су се сви његови наследници позивали на историјски значај овог догађаја и кроз њега легитимисали свој положај.

Наша саговорница подсећа да су се представе о владарима градиле и кроз друге уметничке медије, а пре свега кроз сликарство и, нешто касније, подизањем споменика.

На изложби су, поред осталог, представљена три портрета кнеза Михаила Обреновића, на којима је идентитет владара приказан на три потпуно различита начина. На једном од портрета кнез је приказан у генералској униформи, на другом у народном костиму, а на трећем у грађанском оделу.

„Наше памћење владара је углавном посредовано сликама, скулптурама, не само у српској уметности него и шире. То су медији који рачунају на трајање у времену и простору. Предност графике је могућност преношења у разне медије, тако да су неки од радова настали према сликама, а потом су налазили место у књигама. Свима нам је, рецимо, познат портрет Милоша Обреновића који је радио Павел Ђурковић, али ћемо на овој изложби бити у прилици да видимо кнезов портрет који је радио пештански бакрорезац Самуел Ленхард. Према тој слици отиснут је и лик који се налази у књизи Вука Стефановића Караџића, биографији кнеза Милоша која је такође представљена на изложби. Тако посетиоци имају могућност да, ако само мало продуже према збирци српског сликарства Народног музеја, виде три Милошева портрета у три различита издања“, напомиње наша саговорница.

Изложбу прати и документарни материјал, углавном из штампе тог периода, који приближава публици дух епохе, односно историјски контекст у којем су графике настајале.

Поред графика Анастаса Јовановића, најистакнутијег ствараоца на пољу графичке уметности из тог периода, на изложби су приказани и цртежи и графике Стефана Тодоровића, Ђорђа Крстића, као и бројних иностраних аутора, попут Карола Поп де Сатмарија, Винценца Кацлера, Самуела Ленхарда, Јосифа Манчуна и других.

Изложба у Народном музеју биће отворена до 24. априла.