„Осмелила сам се да се, након великих писаца који се баве агонијом слободе, што су по мом уверењу Уелбек, Прилепин и Кнаузборг, бавим том темом, односно ценом коју сви плаћамо, и то кроз личну причу“, рекла је Милена Марковић новинарима, након проглашења 68. добитника НИН-овог признања .
Милена Марковић ауторка књиге "Деца"
Милена Марковић је истакла да јој је велика част што је добила НИН-ову награду, али да јој је још већа част што се нашла у најужем избору за ово престижно књижевно признање заједно с писцима као што су Давид Албахари и Владимир Копицл.
У најужем избору за НИН-ов роман године била су, поред награђеног романа „Деца“, дела: „Поговор“ Давида Албахарија, „Мокринске хронике“ Срђана В. Тешина, „Шпанска чизма“ Владимира Копицла, „Оно о чему се не може говорити“ Елведина Незировића и „Сампас“ Илије Ђуровића.
Одлуку о лауреату жири је донео већином гласова. За роман Милене Марковић гласали су Теофил Панчић, Марјан Чакаревић и Иван Миленковић. Марија Ненезић је гласала за роман „Мокринске хронике“ Срђана В. Тешина, а Бранко Кукић за роман „Поговор“ Давида Албахарија.
Председник жирија Теофил Панчић је истакао да награђени роман-поема представља ванредни искорак не само за укупни опус лауреаткиње него и за целокупну српску књижевност.
Према речима чланице жирија Марије Ненезић, ове године је уочљиво, на основу укупне књижевне продукције, односно романа који су били пријављени за признање, да се аутори не баве великим темама, него интимом, личним причама.
„Поетски роман Милене Марковић такође је на трагу аутофинкционалног виђења света. Милена пише о одрастању, сазревању, о себи и властитој интими, а мотив деце је веома изражен у њеном роману. Преко тог мотива успела да је постигне временски континуум, јер јунакиња пише о својим прецима. Јака је та слика предака, рођака, оног што је претходило, а деца главне јунакиње су њени потомци. Тиме ауторка успоставља широки временски лук и пише у интимном кључу о времену које је прошло и о времену које треба да дође, управо кроз децу. Кроз цео роман провејава исконска, аутентична, детиња рањивост, радозналост, јер се сва деца суочавају са животом на најразличитије начине, кроз бол, кроз патњу, кроз грешке које се праве, кроз суочавање с контекстом и светом који најчешће не разуме рањивог појединца који кроз овај роман сазрева“, навела је Марија Ненезић.
Према оцени Ивана Миленковића, роман „Деца“ без сумње спада у једно од најистинитијих дела српске књижевности.
„Овај текст који је као да је исписан ножевима, од прве до последње странице, истинит је, јер у самоме себи налази управо ону меру који га чини великом књигом, која ће без икакве сумње да траје“, навео је Миленковић.
НИН-ова награда за најбољи роман додељује се од 1954. године, а њен први добитник био је Добрица Ћосић за роман „Корени“. Међу добитницима ово признања су и Оскар Давичо, Александар Вучо, Бранко Ћопић, Мирослав Крлежа, Меша Селимовић, Гроздана Олујић, Миро Вуксановић, Владимир Пиштало, Ивана Димић и други.
Роман „Деца“ Милене Марковић је и у најужем избору и за новоустановљено књижевно признање Београдски победник, у којем су и романи: „Омама"Слободана Владушића, „Смртоносни исход атлетских повреда" Милице Вучковић, „Двадесет пети сат"Александра Гаталице, „Приврженост" Драга Кекановића и „Ноћна пројекција"Ота Хорвата.